ĐUVEČ SA JUNETINOM

"Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.
Slušao bih kada drugi govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade. 
Kada bi mi Bog podario komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj, kada bih imao jedan komadić zivota...
Ne bih pustio da prodje ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa staroscu, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas ljudi... Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sra u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svog oca, da ga je uhvatio zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću nažalost početi da umirem..."


Zvuči Vam poznato? Sa većinom rečenog odmah biste se složili? Ali, ni Vi, ni ja, nismo uspeli da perom zabeležimo te misli, već on - Gabrijel Garsija Markes. A, uz ove citate evo recepta za fino, lagano jelo. Nešto dobro poznato svima, baš kao i tema Markesovog citata.
500 g junećeg mesa (but)
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
2 šargarepe
1/2 karfiola
1/2 brokolija
200 g pirinča
1/2 veze peršunovog lista 
1 kašika soli
1 kašičica bibera
5 kašika ulja

Priprema: Na hladnom ulju propržiti meso, isečeno na manje kockice. Nakon što je meso omekšalo i poprimilo boju, izvaditi iz suda i u istom ulju, na srednjoj temperaturi, propržiti beli luk, dodati crni luk, začiniti, pa nakon desetak minuta dodati ostalo povrće (karfiol i brokoli očišćen i podeljen na manje cvetiće) i opran pirinač. Naliti vodom i ostaviti da krčka sve dok voda ne ispari. Zatim, u pripremljeno povrće dodati meso i peršunov list, promešati i služiti toplo.
Nadam se da Vam je ovo prijalo. Nekome pisana reč, nekome ovaj lagani recept. 

Nale

Biće mi drago ako u komentarima iznesete svoje utiske, kritike i predloge. Hvala vam.

3 коментара:

  1. Divan citat, kako je samo njemu lako poslo za rukom da u tako malo reci kaze sve sto je bitno... i fini receptic za ove prve dane proleca!:))

    ОдговориИзбриши
  2. E, meni je prijao i Markes i hrana...Kompletan doživljaj!

    ОдговориИзбриши