(H)RANA II deo

Na samom početku želim da Vam predočim da naredni tekst oslikava moj stav i pogled na korišćenje nekih namirnica. Uz to, nikome ne želim da nametnem svoje ideje ili uskratim korišćenje namirnica. Znači, ovim tekstom razmenjivaćemo mišljenja.
Dugo je moj omiljeni način ukrašavanja torti bio šlag i raznorazni oblici koji se dobijaju dresir kesicom i fantastičnim nastavcima. Ali, što sam više gledala vešte radove poslastičara sa fondant masom, to sam polako menjala mišljenje. Pomislih, i to bi bio dobar i vrlo zahvalan način ukrašavanja poslastica, pre svega torti. Zatim, usledilo je moje traganje za najboljim idejama za oblaganje torti, i naravno najboljim receptom za pripremu fondant mase. Ovo traganje dovelo me je i do određenih saznanja, koja su bila "okidač" za ovaj tekst.
Fondant je, uveliko, osvojio svet... svaka poslastičarnica trudi se da isprati taj trend. Ma, to i razumem – posao je posao. Šta se traži to treba imati, inače koja je svrha poslovanja? Ali, ono što ne razumem je što smo i mi, ljubitelji dobrog zalogaja, kojima kuvanje predstavlja umetnost i dobru zabavu, slabo obratili pažnju na kvalitet ponude. Svaka mama detetu za rođendan želi što šareniju i luđu torticu prekrivenu šećernom masom! Mame, da, da – žeMske pre svega, pre nego idući put napravite ili naručite ovakve tortice dobro razmislite o tome šta čini sastav fondana i u kom procentu. Ne prekoravam nikog, samo izlažem svoje mišljenje. Znam, svi smo različiti ali moja savest želi ovo da napiše i evo, ne mogu se tome odupreti. 
Osim poslastica obloženim „ušećerenom masom“ tu su i koncentrovani sokovi i gazirana pića, u kojima itekako pliva štetočina. A, gazirana pića se ovih dana ne štede! Slučajno kad bi se pila rashlađena voda ili još grđe, ona, zastarela, limunada!? Ne daj bože, ’ladan čaj!
Ponovo, želim da razgraničim one ljude koji nude proizvod, od njegove prodaje zarađuju i one koji (polu)svesno kupuju taj proizvod. Mi, koji kupujemo, imamo izbor. Vešte ruke čuda čine sa fondanom – vrednost i marljivost tih majstora duboko poštujem. Ja se osvrćem na konzumiranje otrova. Da, da – jak termin ali potkrepiću ga nekim činjenicama.
Još nisam spomenula glavnoosumljičenog. Došao je i taj čas! Glavni sastojak većine konditorskih proizvoda, napitaka i slanih grickalica, koji danas izaziva pretilnost i brojne zdravstvene probleme jeste FRUKTOZA! I to ne „prirodna“, koja se dobija iz voća, kao voćni šećer ili iz kukuruza, već „industrijska“. Ista fruktoza upotrebljava se i za ono, čemu su se i moje oči, do skora, divile – tako popularnu i prihvaćenu, fondant masu! Živela sam u ne znanju. 
„Prirodna fruktoza“ pomaže organizmu u granicama normalnog unosa, jer sa biljnim vlaknima i hranljivim sastojcima čini opšte dobro za naš organizam.
Novija istraživanja pokazuju da je potrošnja fruktoznog sirupa (po stanovniku) 90-ih godina XX veka iznosila 56 kg/osoba, a sada iznosi preko 75 kg/osoba.
Evo šta o fruktozi i glukozi kaže dr. med. Silvana Mišković: „Ponašanje fruktoze i dobro znanog šećera glukoze znatno se razlikuju u ljudskom telu. Glukoza ulaskom u  organizam stimuliše oslobađanje insulina, vitalnog hormona koji tera glukozu iz krvotoka u ćelije koje je iskorišćavaju kao pogonsko gorivo, istovremeno insulin zaustavlja jetru u otpuštanju masnoća jer su te masnoće opasne poput glukoze, otpuštaju se kao trigliceridi uz pratnju VLDL holesterola (izrazito loša holesterolska forma). U krvi se ove masnoće biohemijski menjaju na način da je olakšano njihovo taloženje na krvne sudove. Osim toga glukoza stimuliše masne ćelije na oslobađanje hormona leptina, koji daje osećaj sitosti, a supresira želudac da izluči grelin koji izaziva glad. 
Istraživanja pokazuju da se fruktoza metabolizuje u organizmu potpuno drugačije od drugih šećera. Umesto da se pretvori u glukozu koju će telo koristiti kao energent, ona se selektivno iz tankog creva skreće prema jetri gde pretvaranje ide u smeru stvaranja masnih kiselina. Fruktoza ne provocira lučenje insulina, ali ne provocira ni adipocite na lučenje leptina, te ne vrši ni supresiju grelina.
Ukratko: fruktoza podstiče osećaj gladi i povećava potrebu za hranom, pri čemu dolazi do porasta telesne težine ali i intraabdominalne masnoće. Ipak najgora posledica unosa fruktoze je njeno metabolizovanje u jetri u trigliceride, odnosno oblik masnoće koji će podignuti nivo "lošeg" (LDL) holesterola, a smanjiti nivo "dobrog" (HDL) holesterola.
Da bi se pokazala veza između unosa fruktoze i porasta nivoa triglicerida, napravljeno je istraživanje na 24 zdrava pojedinca podeljena u dve grupe, s obzirom na unos fruktoze i glukoze. Nakon šest nedelja, grupa koja je konzumirala fruktozu imala je porast triglicerida u krvi za 32% u odnosu na glukoznu grupu u kojoj je porast triglicerida bio minimalan ili neznatan. Muškarci su se pokazali osetljivijima na fruktozu nego žene, ali za sada nije razašnjena ta razlika među polovima. Međutim, loš uticaj fruktoze na ljudski organizam ovde ne prestaje. Istraživanja su pokazala da u zavisnosti od koncentracije fruktoze u krvi dolazi do porasta urinarne i mlečne kiseline koje imaju negativni uticaj jer vrše zakiseljavanje organizma i stvaraju podlogu pojave bolesti. Međutim, podatak koji je posebno iznenadio istraživače bila je činjenica da porastom nivoa fruktoze u krvi dolazi do pojačanog izlučivanja minerala kao što su kalcijum, magnezijum i cink, a blokirana je i resorpcija bakra, čiji nedostatak u organizmu može pogodovati razvoju anemija, srčanih aritmija, neplodnosti, lomljivosti kose, povišenju nivoa holesterola.
Upravo su zdravstvene poteškoće koje nastaju preteranim unosom fruktoze: pretilost, porast trbušne masnoće, porast nivoa masnoća u krvi, porast urinarne i mlečne kiseline, porast kardiovaskularnog rizika, pojava insulinske rezistencije, naterale Svetsku zdravstvenu organizaciju da po pitanju unosa fruktoze i fruktoznog sirupa - limitira unos na maksimalno 10% od ukupnog kalorijskog unosa.
Osveženja su nam svakako potrebna ali unosom npr. hladnih gaziranih pića unosimo previše šećera... Fruktoza, po pravilu, nije loš šećer, ali ogromne doze koje unesemo konzumirajući „industrijske proizvode“ loše utiču na naš organizam. Ne dozvolite sebi da se bojite zdrave hrane i gušite u „industrijskim“ šećerima i mastima.
Proći će nam leto, pa ćemo se uželeti lubenica, kajsija, paradajza, paprike i drugog, Vama, omiljenog, voća i povrća. Iskoristimo ove dane što bolje, i dajmo svom mozgu, svojoj svesti i organizmu poleta. Živimo zdravo, najbolje što umemo!


Nale

Biće mi drago ako u komentarima iznesete svoje utiske, kritike i predloge. Hvala vam. Tekstovi i fotografije sa bloga ne mogu se preuzimati bez dozvole autora.

11 коментара:

  1. Drago mi je bilo ovo pročitati. Ni ja nisam ljubitelj ukrašavanja torti fondantom ni sličnim, ustvari mrsko mi je ukrašavati, svejedno se pojede. A što se tiče osvježavajućih pića: dobra stara voda i ponekada limunada!

    ОдговориИзбриши
  2. Lijepi tekst. Ukrašavanje fondanom- načelno nemam ništa protiv, i sama se planiram okušati uskoro u nečemu sličnom, sa fondanom domaće izrade.
    Inače, trudim se jesti zdravo, i sezonski, što mi je posebno bitno-iskoristiti sezonske namirnice koje nam priroda nudi u datom trenutku.
    Nažalost, loši sastojci u hrani su apsolutno svugdje oko nas...A taj fruktozni sirup je živo zlo i ima ga gotovo svugdje! Slažem se s tobom da se treba truditi i biti svjestan onoga što jedemo i koliko jedemo.

    ОдговориИзбриши
  3. Ah, eto ima netko tko misli slično! Iskreno, tu i tamo ima koja zaista posebno ukrašena torta, ali fondant ni inače nije nešto fino za pojesti. Trud je nešto opet sasvim drugo. jednako tako, kada pročitam da je kolač kombinacija biskvita, šlaga i voća, bježim glavom bez obzira. A kada je krema od pudinga, bježim još jače! Zašto ljudi jedu ovakve grozote, zašto ih daju djeci? Gazirana pića su bila nepoznata u nas i još uvijek jesu - kuham i rashlađujem Rooibos s puno limuna. Ili, i obična voda najbolje utažuje žeđ. Dobro ako netko ne pazi za sebe što jede ili pije, ali zašto ne pazi za svoju djecu? jer, kako si i navela, sve je ispitano i dokazano.

    ОдговориИзбриши
  4. Dobar tekst, Nale... zaista nekada nismo ni svesni sta nam se sve nudi u formi dobre hrane, a jos manje kako to utice na organizam...ovo ni ja nisam sve znala, pa cu sada svakako razmisliti, uvek ima mesta za promene i dobro je pricati o ovakvim stvarima ;))

    ОдговориИзбриши
  5. Slazem se u potpunosti... A takvo je vreme doslo da se covek ne moze ni odupreti svemu sto mu se svakoga dana plasira. Meni je i dalje misterija kako je fondan masa postala tako popularna masa i pored toga sto je groznog ukusa :) Ja volim da je pravim, uzivam u bojenju, kreiranju oblika, rastanjivanju, ali mislim da sam svega 2 puta u zivotu pojela i taj deo torte... Sama cinjenica da je to cist secer (da i ne govorim o drugim sastojcima) mi je dovoljna. Da se razumemo, veliki sam gurman, pojela bih tvrdi kamen ako bih sebe ubedila da moze biti ukusan, ali ovoj stvari sam se uspesno oduprela... I to sto kazes za majke koje svojoj deci uredno kupuju gazirane sokove i narucuju rodjendanske torte prekrivene fondanom - to mi nikada nece biti jasno... Naravno, ni voce koje mi raste u dvoristu nije poptuno cisto i organsko, ali vise volim da detetu dam kajsiju i sljivu, nego kupovni sladoled ili nesto gazirano. Nisam majka jos uvek, govorim samo teoretski i po nekoj svojoj logici... Ali dete dok je dete ne moze da zna sta je dobro za njega... Ja cu sebi i oprostiti ako pojedem kutiju cvaraka ili odem da pojedem nesto u Meku, jer sam svesna rizika i odluka je samo na meni, ali decu treba zastiti i uciniti sve da se pravilno razvijaju... I da, treba iskoristiti cak i crvljivu kajsiju. Nije to voce dzabe sezonsko - tu stoji balanas i tu je kljuc. Ja nikada ne kupujem paradajz i krastavac zimi, pa cak i da je najukusniji - jednostavno, zna se kada se sta unosi u organizam. Telo je naviknuto, domace voce i povrce leti i uvozno voce i povrce zimi nije isto voce i povrce.... Ja se raspisah, mozda sam i skrenula malo sa teme, ali retki su postovi gde se covek moze istinski izjasniti za neke stvari :)
    Cenim tekstove gde mogu nesto da naucim.

    ОдговориИзбриши
  6. Jeste pratila sma jednom jednu seriju o svim mogucim dodatcima hrani i bila je zastrasujuca.
    Hvala na svim jkorisnim informacijama

    ОдговориИзбриши
  7. Odlican informativan tekst, koji potice razmisljanje; slazem se 100% s tobom.
    Divim se lijepo oblikovanim, sarenim tortama koje su prakticno 'izvajane' od fondana. Ja licno nikad nisam pozeljela da ih pokusam napraviti. Razlog vise je taj da niti jedna koju sam dosad probala me nije odusevila ukusom.
    Medjutim, kad bi me neko zamolio da mu je napravim, ucinila bih to!
    Samo da napomenem da mnoge fondan mase sadrze takodje veliku kolicinu umjetnih boja, za koje se jos nezna sasvim sigurno kakav ucinak mogu imati na ljudsko tijelo (Crvena boja je najvise optuzena za nepozeljne posljedice, pogotovu kod djece - ADD).

    ОдговориИзбриши
  8. Odlican tekst Nale, drago mi nisam usamljena. Koliko puta sam se samo raspravljala s drugima o tome kako je nesta stetno. Odkada sam postala majka pazim jos vise na to sto jedem i dajem svojem djetetu. Prekrasne su torte ukrasene fondanom, ali ja najvise uzivam onoj ukrasenoj cokoladom :)

    ОдговориИзбриши
  9. Odličan post draga Nale,tako edukativan,štošta sam novo otkrila,i zaista dobro je što si otvorila ovu temu..veliki pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  10. Pozdrav Nale! :)
    Ovo je zaista odlican tekst i u potpunosti se slazem sa tobom. Torte ukrasene fondan masom su lepe na oko, ali ta masa stvarno nije bas zdrava (kao sto si i sama rekla - ne samo zbog secera). Nazalost, mnogo onog sto jedemo nije zdravo... :(

    ОдговориИзбриши
  11. Bravo, odlično napisano !
    Što se fondana tiče volim ga vidjeti i lijepe su mi torte njime ukrašene, pojela ga nisam skoro nikada. Ne znam da li imam neki podsvjesni otpor ali meni to jednostavno nije fino, kolač pojedem a njega odvojim i ostavim. Gazirana pića sam odavno isključila i zapravo se držim vode i ponekog čaja. A najviše uživam u svježim voćkicama, jer kao što i sama kažeš ubrzo će nam ih nestati pa će nam nedostajati.

    ОдговориИзбриши