NA (PRAVOM) PUTU - II deo

Dan je tek počeo... Šolja čaja pored mene, otvorena nova, prazna i tako blistava stranica u već dosadnom Wordu, želim da zapišem neke misli, a sve to uz moju muziku.
Prekoputa mene zid, na zidu polica puna knjiga, ilustrovanih stranica magazina sa receptima, džepnih izdanja „zbirki recepata“ domaćih i stranih autora, odavno razlistalih sveska sa receptima kojima ne pamtim autore, isečaka koji su godinama sakupljani, požutelih papirića sa šturo ispisanim koracima pripreme, gde se sastojci dodaju po potrebi. I tako, sedim i ispijam šolju čaja, gledam, zamišljena i zbunjena, šta mi je činiti sa tim „materijalom“, koji godinama sakupljam bez posebne svrhe, a nikako da se oslobodim onoga što mi u poslednje vreme postaje teret, plašeći se da baš bez TIH „saveta i trikova“ neću umeti, da će mi baš TAJ recept zatrebati... I, to mislim već godinama, bez da mi je zaista nešto od ovoga ikada zatrebalo i koristilo. Svaki put, razmišljajući o tim gomilama neupotrebljivog „materijala“, sve sam bliža spoznaji i sve sigurnija da ću se osloboditi tog tereta. 

Blago sam iznenađena svojim odlukama. Nisam mislila da ću jednog dana želeti da se oslobodim onoga što sam prikupljala, verujući da mi je od koristi i za nauk. O bookmarkiranim stranama, koje se odnose na kulinarstvo, neću ni da govorim. Sve što sam smatrala dragocenim čuvala sam i redovno pratila sve dok jednog dana... Šta? Hm, pa, obrisala sam, nema više, ciao a tutti, arrivederci, good bye, do svidaniya. Zašto? Shvatila sam da se tim „dragocenim materijalom“ uzalud opterećujem i čuvam nešto za šta nisam sigurna hoće li mi ikada koristiti. Inače, u privatnom životu ne praktikujem nikakva nagomilavanja, skladištenja, bespotrebna čuvanja. I prostor u kom živim je svedenih oblika i bez džidža-bidža i drangulija. A, zašto onda čuvam sve te recepte? Valjda to puno volim, pa se otelo kontroli. Istini za volju, tu kontrole nikad nije ni bilo. E, vreme je da se stvari promene.
Počelo je od bookmarkiranih strana, jer najlakše je učiniti samo jedan „klik i nema više“, a završilo se tako što sam u kuhinji dobila mnogo više prostora na policama. Mogu reći da sam sve do jednog recepta pregledala i odlučila šta zadržavam a šta leti iz kuće. Vanka! Nešto sam poklonila, nešto zadržala ali najveći deo pobacala. Aa-ha, bacila. To su, uglavnom bili neki i više nego skromni recepti, sa jako šturim objašnjenjima i jako lošim (za moj sadašnji ukus) sastojcima, kojima ne bih trovala ni sebe ni voljene, a naročito ne pokolenja iza sebe. A, jedino su fotografije delovale primamljivo, što je čest slučaj u današnjoj gastronomskoj sferi. E, sada kada sam to prebrinula, idemo dalje.
Volim ja ovaj naš gastro-svet ili food-blogere/ke i mnogo sam od vas naučila, ali u poslednje vreme pitam se u šta se pretvara taj lep i pristojan svet? Vidim, danas svi trče da otvore svoj blog, gde će postavljati fotografije i recepte koji (ni)su njihovo (ne)autorsko delo. Misleći, dovoljna je dobra fotka, malo laganih redova, a usput će nešto i zaraditi. Pa, kud ćeš bolje?! Ali, nije to baš tako. Što bi Petao Sofronije rekao: „Grešiš. Silno grešiš, sinak.“ S’druge strane, možda je bolje ako smo brojniji, to pomaže pozitivnoj konkurentskoj trci. Kako ja nisam stručnjak iz ove oblasti, odgovor ne znam. O ovome samo mogu da razmišljam.
Nikada nisam želela da polemišem na temu ko je bolji. Smatram da u svemu postoje (ne)zasluženo najbolji, oni manje bolji, prosečni, i svi ostali. Sve su to varijeteti i potrebni su, jer i svet je sastavljan od različitosti, te se ona ogleda u svemu što činimo. I to, generalno, nije tema ovih redova. Tema je – smisao. Stičem utisak da je sve manje onih koji tragaju za smislom ili ga neguju. Mnogo takvih recepata pronašla sam i kada sam pregledala svoje bookmarkirane strane.
Da li smo svi mi autori-blogeri za primer; da li smo dobri učitelji? Ne bih rekla. Ukoliko se neki od vas, dragi moji, naljute na mene, ok, to je vaše pravo, ako već tako osećate znači da sam zaslužila. Neću popravljati taj utisak jer imali ste dovoljno vremena i mogućnosti da me upoznate. Ako moja sadašnja slika koju vidim u Vašim očima ne odgovara objektivnoj, nema razloga popravljati je. Mnogi smatraju da grešim što svoje mišljenje ne zadržim samo za sebe. Ruku na srce, danas ni ja ne bih bila ovde, na ovom mestu, da nisam ušla u ovaj svet – svet gastro-blogera koji strastveno rade ono što vole. Ok, ne smeta mi vaše mišljenje. Poštujem ga. Zato i vi poštujte moje ili ga uvažite, ili samo kliknite na drugi blog, to je vaša slobodna volja.
Krenuću od sebe. Nisam sjajna, nisam najbolja, nisam inspirativna – barem ja tako sebe vidim, ali zato sam realna, trudim se da radim najbolje što umem (a, po vašim posetama rekla bih da se vama to sviđa i hvala vam), sve fotografije su načinjene mojim fotoaparatom iza kojeg stojim ja, ne kopiram, ne trčim za modernim sadržajima (čak bih mogla da kažem da namerno proturam neke stare recepte), nemam afinitete ka poltronstvu, oni koji me dobro znaju kažu da sam, pored toga što pripremam ukusnu hranu, jaka, veliki borac i drugarčina, osoba koja uvek gleda napred i nije sklona umišljanju ili kukanju.
Svako ima svoje mesto na ovom svetu ali ne treba zaboraviti da to mesto možemo napustiti ako želimo (preseliti se, otići na duži odmor, studije, rad u inostranstvo...) ili biti prinuđeni da to učinimo. Tako i ja, zamišljam da sam se preselila i lepu lokaciju zamenila još lepšom. A, kako kod svake selidbe ima mnogo toga što se polomi, nepovratno izgubi, uništi, baci a, mnogo toga i pronađe, neočekivano vaskrsne, tako će biti i kod mene ovog puta, svesna sam. Nešto ću baciti, nešto izgubiti, nešto pronaći ali sigurna sam – biću zadovoljna i kao i uvek, svoja. Družićemo se mi, itekako. Ne idem ja, bukvalno. Samo sam se malo preorjentisala, shvatila šta mi prija.
Posle ovo godina iza, mogu reći sledeće:
I danas, najčešće koristim iste one tri sveske sa receptima i jedan (Veliki narodni kuvar) kuvar, koje sam koristila i pre nego što sam krenula da se informišem, popravljam, učim, stičem nove veštine, širim svoje vidike.
I danas, najčešće otvorim iste one stranice koje sam otvarala i na samom početku mog kulinarskog putovanja. Mada, priznajem, ima ovde još onih koji su kvalitetni i zaslužuju pažnju. Ovo su ljudi (i njihov rad) zbog kojih sam poželala da učim više i opravdali su svoje ime i znanje, a samim tim u meni zauvek ostavili svoj trag. Hvala vam na tome: Lana, Majo&Dade, Tadeja&Timna, Gago, Deana, Olivera, Jelena, Marija, ...
I danas, najviše volim tradicionalno pripremanu hranu i recepte, s’ tim što još više cenim taj način pripreme i obradu namirnica, kao i domišljatost narodnog autora.
I danas, volim što prirodnije i jednostavnije recepte i ljude.
I danas, smatram da je najjednostavnije – najbolje i da je klasika večna baš zato što ima dubokog smisla (koji sam spomenula u gornjim redovima).
Ja sam svoj smisao pronašla, tačnije rečeno – potvrdila, i prvi deo putovanja privela kraju. Nadam se da ću uskoro početi da otkrivam nove horizonte. A, kada to učinim, upriličiću još jednu priču.
Hvala vam na čitanju.

Nale

Biće mi drago ako u komentarima iznesete svoje utiske, kritike i predloge. Hvala vam.

26 коментара:

  1. Lepo rečeno. Čitam i sve više mislim da, jeste u pravu.Mada iz nekog drugog ugla i nije.Ima puno super blogova, fotografija i tako toga. Ali, sa druge strane ima i onih koji su bljak.Svi recepti su manje-više (NE)autorski,prekopirani sa nekih stranjskih sajtova,po negde se mogu videti i prekopirane fotke(kako je sve postavljeno na matičnom receptu tako i kod njih),nema kreativnosti, sve se vrti oko neke KVAZI popularnosti...A sto se klasike tiče, ja sam ZA. Ja sam za tradicionalne recepte i tradicionalno druženje. Samo ti nama piši,rado te čitamo

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovog puta na komentare cu odgovarati sto krace, i molim vas da reci koje upotrebim prihvatite punim, stvarnim, nikako ispraznim, znacenjem.
      HVALA puno. Hvala na komentaru, misljenju i naravno, poseti. Pozdrav <3

      Избриши
    2. Da i ja ne dužim potpusujem komentar veverice. Kvazi popularnost pojede ta tradicionalna druženja, i još toliko toga :-). Ali ovakvi tekstovi i ljudi kao ti, Nale, malo osunčaju mračne predele naše internet i one druge svakodnevice :-).

      Избриши
    3. Smatram da mnogo vremena treba nečemu da bi se svrstalo u tradicionalno/klasično. A, kada tu bude uvršćeno onda tu i zaslužuje da bude, samim tim i traje.
      Hvala ti, draga moja:) Kao što znaš, ja bolje prihvatam kritike nego pohvale, te otuda ovo moje smerno i smušeno "hvala". Ali, to izrečeno "hvala" ima neslućenu dubinu, naročito kada je upućeno ovako retkim ljudima poput tebe. <3

      Избриши
  2. Jesam ljuta jer me nema na listi, ali cu ipak ostaviti komentar :D :D :D
    Salim se Nale :)))))
    Ja u svakom slucaju vise volim ljude koji imaju svoje misljenje, nego one koji nemaju nikakvo, ili samo prezvakavaju tudje, tako da zbog ovog sto si napisala nikako ne mogu da budem ljuta, ne vidim zasto bi iko i bio ljut, cak te i vise postujem. Tvojoj listi bi dodala jos Ruzu123 i Dvi ribe dva krumpira. Ali to je moje misljenje i mozda mu cak ovde ni nije mesto.
    Mislim da je dobro sto si napravila veliko spremanje, jer to rastereti coveka. Ume ovo "blogovanje" i da umori, i lako je prezasiti svom tom poplavom recepata. Ja sam pauzirala 3-4 godine, prvo zbog prezasicenosti, posle zbog nekih drugih stvari, i vratila sam se tek kada je pocelo da mi nedostaje i da zelim da to opet radim.
    Ja sam protiv hiperpodukicje recepata, jer ne vidim sta se time postize i to je ono sto me valjda najvise iritira. Tu kvalitet obavezno opada na ustrb kvantiteta. Nemam ni vremena da slikam svakog dana to sto skuvam, a i kad nesto volimo, volimo i da ponavaljamo, pa mi je kuvanje noviteta samo da bi ih stavila na blog besmisleno, mada volim svasta da probam.
    Ima blogova bez kojih ne mogu. Uz njih smo i svakodnevno kuvali, i proslavili najvaznije i najsrecnije dane u nasoj porodici. Nove godine, Bozic, rodjendane, godisnjice, svecane ruckove, zurkice i ostala slavalja, i na tome im veliko hvala :*
    Volim i tvoju klasiku, fale meni ponekad nasi stari recpeti otuda, pa mi uvek dobro dodju, uvek im se obradujem. Neki se usput zature, zaborave, neke potisnu mirisi i ukusi nove zemlje u kojoj se zivi, ali staru dobru klasiku i volim i postujem.
    Hvala ti sto pises.
    Pusa velika :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ljiljo, imas pravo - izvini. Tvoje lepote sa Coolinarike su me jos onda "zarobile" ali nikada se nisam ni usudila da spremim nesto tako graciozno i lepo, jer ja to nemam u rukama, sto bih rekla, kao ti. HVALA ti puno, draga moja. Znači mi tvoje mišljenje, tvoj komentar i prisustvo na ovim stranama. I ne možeš da pretpostaviš koliko sam se ja obradovala kada si se vratila i to u velikom stilu, rekla bih. Uživam u tvojim fotkama i "rukotvorinama". VELIKI POZDRAV I POLJUBAC OD MENE:)

      Избриши
    2. Nale, hvala ti, ali nikakvo izvinjenje ne treba, ja se stvarno salim. Treba svemu ovome pristupiti ipak i sa dozom humora, inace prica ode u pogresnom pravcu. Eto ja se sad prisecam jos nekih blogova, i lepo sam sama sebi kazala ne nabrajaj nikog zaboravices nekog. I jesam DajanuD i ko zna koga jos :)
      Imalo bi na ovu temu puno toga da se napise, i padalo mi je to na pamet, ali sam odustala. Mislim da ipak nemam dovoljno hrabrosti da napisem otvoreno sve ono sto mislim. Ipak je neke stvari najpametnije cuvati u sebi. Barem u mom slucaju ;)

      Избриши
    3. Objasnila sam ti sto sam ti se izvinila, uticala si na moje gledanje na kulinarsko umece, jedna si od onih zbog kojih sam pozelela da znam i umem vise. :)
      Ovo je prica gledana mojim ocima. Ok, tema je opsirna i svi mi imamo svoje favorite, u zavisnosti od nasih afiniteta. Kaze narod: "Slican se slicnom raduje", tako je i u temi kulinarstva. Jedni su nam bliskiji svojim radom i temama, drugi ne tako bliski. Smatram da svaki rad biva nagradjen i da je svaki rad za postovanje. A, nabrojani blogeri su ljudi koji su predstavljali okosnicu na moj pogled na kulinarstvo. Od njih sam puno naucila jer nesebicno dele svoje znanje i trude se da receptima koje predstavljaju daju smisao.
      Ljiljo, postujem tvoju odluku. :))

      Избриши
  3. Nale moja ti znaš da te ja posebno cijenim upravo zbog toga što si svoja,što sam na tvome blogu,i kroz tvoje recepte mogla iščitati puno više osim napisanog recepta i uslikane slike za neko jelo ili slasticu,volim tvoju iskrenost i tu nema niko da se nađe uvrijeđen,sve ovo što si sada napisala ima jačinu,to je ono što trenutno osjećaš i to treba poštovati..kako god bilo znaj da sam sa užitkom uvijek kod tebe svraćala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nely, sa puno simpatija gajimo ovo nase virtuelno poznanstvo i znas da mi tvoja rec posebno znaci. Hvala ti na komentaru i lepim recima. Puno te pozdravljam, draga moja <3

      Избриши
  4. Nale, svaka ti čast što si svoje mišljenje na ovaj način iznela, to svakako poštujem, nemaju svi petlju za to! U pravu si, sve što si napisala. Neću da ti solim pamet i da pišem savete, nisam u stanju trenutno, a i ne volim da se mešam u tudje odluke, samo ću da te pozdravim i pošaljem veliki kiss iz Niš!<3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na pozdravima i poljupcima iz Nis, ljubim i ja tebe i puno te pozdravljam, znas da te redovno citam i navijam za tebe:) Hvala ti, draga moja, na lepim rečima i podršci. Svako bira svoj put. KISS <3

      Избриши
  5. Nalence moje, volim tvoje receptice i volim da navratim ovde, osecam se i pocastvovanom sto sam tu na spisku.:) Slazem se da je nekada potrebno napraviti veliko spremanje u zivotu i divim se onima koji to mogu da urade, cini mi se, nekako lako.... ja sam vise nalik hrcku, volim da skupljam receptice, povremeno ih prelistam i nadjem novu inspiraciju.... pa sam se malkice i zabrinula, jesi li ti to sve sigurno dobro pregledala... ma, kud bas da krenes od receptica.:)) cmook....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lanić, nije potrebno da te hvalim, svi znamo koliko vrediš i koliki je tvoj doprinos. Inače, privatno znaš šta ja o tebi mislim i neću se ponavljati:) E, slatka si mi sa ovim "hrčak":))) Ne brini, sve sam ja pregledala, ništa od tvojih receptića nije bačeno, ne daj bože:) Sve čuvam, naročito onu knjižicu:) Nisam ništa menjala u privatnom životu, nikakav talas promena nije me zahvatio, ovo je nešto što se odnosi samo na moju veliku ljubav - kulinarstvo. Jer, bilo je tu mnogo čega što je samo čamilo čekajući i toga sam bila dovoljno svesna da bih ga izgurala van... Ljubim te:))

      Избриши
  6. Draga Nale, veliko spremanje je uvijek dobro došlo iako se tako teško na njega odlučujemo, ali čim se dogodilo znači da je bilo potrebno. I neka si ga napravila, bilo bi dobro da i ja napravim isto, ali za sada....., ne znam. Što se tiče tvojih recepata meni se jako sviđaju baš zato što su domaći, pristupačni, postovi i priče su ono što uvijek rado pročitam, nekada se i po nekoliko puta vratim , i......, molim te nastavi ovako kao do sada !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja Brankić, hvala na lepim rečima. Slažem se da s' vremena na vreme treba uraditi veliko spremanje. Trudiću se da opravdam tvoja očekivanja:))) <3

      Избриши
  7. Pročitala sam post još kad si ga objavila ali nikako da se skrpim sa vremenom i da lepo sednem, razmislim i napišem nešto. Znaš mislim da većina blogera prolazi kroz faze i te faze su verovatno slične kod monogih od nas. Ja sam bila na ivici da 2-3 puta klinknem delete na svoj blog, jer sam se pitala čemu sve to, što ja moram, ali moram da slikam, pa kucam, pa trošim vreme...za koga, zbog koga... Onda se odmorim 7 dana i kažem sebi da ne moram i desi se čudo. Ponovo se javi želja da to što napravim podelim sa drugima. Mogu da pričam samo u svoje ime i mislim da blogujem jer želim da podelim sa ljudima moju ljubav prema hrani. Ne znam koliko će to trajati, ali dok me drži želja i dok mi je lepo i dok imam vremena pisaću.
    Isto kao i ti, a veruj i ostali blogeri taj folder sa bookmarkiranim receptima je doživeo hiljadu i jednu prepravku. Ja sam rešenje našla u Pinterestu i tamo lepim u skrivenom folderu i u javnim folderima sve što volim. Druga opcija koja mi je sjajna kad god nešto hoću da pravim je search opcija na mom blogu. Tako lepo prelistam vaše blogove i slične recepte. To je sve normalna stvar jer se ukusi menjaju kako vreme prolazi.
    Verujem da u našem virtuelno prostoru ima mesta za apsolutno sve i da će svako naći sebi srodnu dušu sa kojom će podeliti to što želi. Blogovi kojima se vraćam ne samo da imaju recepte koji mi leže, a svakom leži nešto drugo. Mnog mi je drago da si i u mom blogu pronašla inspiraciju. Jedino što zameram blogerima je ne stavljanje linkova, to ne volim, ali izuzetno ne volim. Toliko svi šaramo po netu da nalećemo na slične stvari i uporno se ponavlja da neki ljudi jednostavno misle da smo mi svi slepi i da su oni sve to sami smislili. Onda se pitam što sam ja kokoška pa linkujem recepte. Pa onda kažem sebi, ko ih šiša. takvi su i u životu, a ja sam ovakva i tako...
    Elem, kad sve saberem i oduzmem shvatam da blog treba da je mesto gde ti je lepo i da ne treba da se radi sa prisilom. Pozdravljm te i budi nam i dalje tako iskrena i otvorena.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prvo, hvala ti na izdvojenom vremeu i smislenom komentaru. Drugo, da ti više nikad, ali nikad, nije palo na pamet da brišeš svoj blog, daleko bilo! Tu ništa nije uzaludno. Svi mi znamo koliko vremena i truda oduzima ovaj naš hobi, ponekad nas obuzme upotpunosti. Ume da bude opterećenje, znam. Ali, ja sam odavno to postavila na svoje mesto u glavi. Ovo radim jer volim i čim osetim prezasićenje stanem. Slažem se sa tobom u vezi navođenja linka. Trudim se da svakog autora poštujem, ako nikako drugačije onda kažem odakle mi je pod ruku došao taj recept. Ne, nisi kokoška, nikako. Poštuješ tuđe ideje i autorstvo, što znači da si korektna i ne živiš od tuđeg rada, već se trudiš da sve što uradiš bude tvoje ili da mu daš lični pečat.
      Hvala na pozdravima i podršci.
      Još jednom, ne diraj blog, ni slučajno, prepun je retkih bisera i dragocenih (tačnih) saveta. <3

      Избриши
  8. Nale, uradi ono što ti srce kaže.Svi mi dođemo do nekog zasićenja ili ushićenja...raščisti ili baci ono što je višak i ostavi samo ono što ti treba. Što god da uradiš, neka ti je srećno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Zoki:) Već urađeno, ima tome vremena. Slažem se sa tobom. :)

      Избриши
  9. Neću dužiti Nale. Volim tvoj blog. Manje više mislim da je tvoja dilema, dilema mnogih blogera pa i moja.
    Primetila sam da me igrice pomalo opterećuju. Sviđa mi se tema ili blog ali ipak mi nešto nije da kažem baš, baš. Ceo mesec razmišljam, opterećujem se. Napravim ili ne i opet razmišljam o tome. Potpuno bespotrebno opterećenje. Neki put prosto jer mi je nečiji blog mnogo drag učestvujem u igrici a baš mi i nije do igrice. Opet opterećenje.
    Otišla sam van tvoje teme ali eto želela sam samo da ti kažem da i ja često razmišljam na ovaj ili onaj način slično tebi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Vesna:)
      Odlično si se dosetila. Zaista, i meni se dojmilo isto. Igrice volim, ali odvlače me ponekad od nekih drugih stvari, pa gledam (ako učestvujem) da pripremam tu klopu kako bih učestvovala. Učestvujem samo onda kada ili poštujem autora bloga i njego rad ili mi se odabrani recept mnogo dopao.
      Dopalo mi se što si se dosetila ove teme i prijala mi je razmena mišljenja. <3

      Избриши
  10. U bre, Nale, bas si se nesto naostrila... okreces novi list, sestro! Nije lose ponekad da zabelezis neke svoje duboke misli, budu artikulisane pa vidis kuda ides. Nisam sigurna da sam najbolje razumela, ali tvoja ideja je da se drzis proverene tradicionalne kuhinje, back to basics, sto bi neki rekli, i da ne zelis da sledis popularne hipsterajske trendove koje privlace paznju. Znas kako, svako fura svoj fazon, internet je vrlo demokraticna stvar, svako prati ono sto voli. Uzivaj u pisanju bloga, ja bih recimo cak i platila samo da ga vodim. To je moj sandbox, tu vladaju moja pravila, i tu mogu da izrazim sebe, i ono sto je najvaznije pomaze mi da budem kreativna i da ucim. Kod mene je najveci problem nedostatak vremena, cak ga nemam ni da gledam druge blogove. Veceras je izuzetak i uzivam u tome. Sve najbolje!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma, nisam uopšte naoštrena... Novi list? Pa, može se i tako reći. Da, u pravu si, rado beležim svoje misli, to mi je u navici još od detinjstva. Volim da vidim kako sam sazrevala i da li sam sazrela:) U globalu, ovaj tekst odnosi se na moje fascinacije koje su vremenom izgubile tu vrednost jer sam ih kako-tako upoznala i shvatila da ja ne pripadam toj vrsti umetnika:) Sada me takve stvari uopšte ne fasciniraju već sam shvatila da je za mene mnogo bolje ono iskonsko. Vidim da pod tradicionalnim različito tumačimo ono što bih ja želela da preciziram... Zato sam iskoristla reč iskonsko, samo ne znam da li je baš odgovarajaća reč... Što je moguća prirodnija hrana, odabir namirnica, posudja koje se pravi od zemlje, gline, tuča, začina koji su odgovarajući namirnicama tog i tog geog. porekla... Slažem se sa tobom, da je internet demokratična ali i pomalo haotična stvar jer retko ko garantuje za tačnost onoga što iznosi, a može se vala izneti sve i svašta... Volim blog i ne bih to nikada u potpunosti zanemarila jer 2012. godine, kada su me neke životne situacije odvele svojim tokom i nisam bila u stanju da se bavim ovim hobijem, dali ste mi do znanja da me volite i da volite ono što radim. Hvala svima, još jednom... Blog je tada živeo sam, bez ažuriranja, novih postavki...Ivana, hvala ti na odvojenom vremenu i komentaru. Big hug:)

      Избриши
  11. Pročitala sam i prvi i drugi deo teksta dva puta i želela sam odmah nešto da napišem, ali nekako nisam... I sad ne znam ni da li ćeš pročitati komentar s obzirom da je prošlo već nekoliko dana. I ja često analiziram i razmišljam - čemu sve to. Ponekad želim jedno, ponekad drugo... Vremena nemam nizašta, a ono malo što imam trošim za blog. Želim da bude dobar, sadržajan, jak, drugačiji, ali nikada nisam zadovoljna. :( Ponekad mislim da se previše otvaram, ponekad da ništa ne kažem... A želim da kažem toliko toga. Ne pratim blogove samo zbog recepata. Želim da vidim i fotografije i čitam priče. Ne volim brdo novih blogova kod kojih su samo lepe fotke i hiljadita varijanta istog recepta... A takvih ima sve više...
    I mnogo, mnogo mi je važno mišljenje i stav drugih blogera koje ja cenim. Kao što su baš oni koje si ti navela. Majin stav mi je kao presuda, mada to tako ozbiljno zvuči... :) I tvoj, jer osećam kao da te poznajem...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Miki, drago mi je da me čitaš:) Svaki komentar vidim i čitam, to je moja "konverzacija" sa vama:) Eto, drago mi je da je priličan broj nas blogera našao barem deo sebe u ovoj priči... A, neki smo, po prirodi, više analitični od drugih, te otud nam je, možda, i teže... Tvoj blog je jedan od bisera, što se mene tiče. Volim tvoju nenametljivost ali upečatljivost, ako me razumeš. Originalan način predstavljanja recepta i autorski pečat fotkama - ono je što krasi tvoj blog. Lično, volim kada se autori otvaraju pred publikom... Na neki način to mi je odraz poverenja ali i želje da autor približi svoju ličnost čitaocima, pokazujući da nije tu samo radi broja čitalaca već i kvaliteta čitalaca. Drago mi je da se slažemo da navedeni blogeri zaista poseduju autoritativnost medju ostalima... Po mom mišljenju, oni su to opravdali i zaslužili. Puno mi znači tvoje mišljenje jer te cenim i poštujem tvoj rad i tebe kao ličnost. Hvala ti na lepim rečima, drago mi je da tako osećaš, jer ja bih volela da pored mog rada imate utisak da poznajete i mene. Otuda sve ovo:) Puno te pozdravljam i hvala ti na odvojenom vremenu za posetu i komentar... Kiss

      Избриши