COOLINARIJA

Do sledećeg susreta...

2011-12-05T18:24:00.004+01:00

Ovim postom opraštam se od Vas, dragi moji, za ovu godinu. Naime, sustigle su me veće obaveze i moraću da se reorganizujem. Nažalost, blog će trpeti, takođe, ali ispravićemo i to kada se bude moglo. Ovo Vam saopštavam iz razloga što znam kako i sama reagujem kada neki od autora blogova duže neobjave ništa, a ne znam šta se događa, pa se, eto, malo zabrinem, onako, ljudski... E, da se Vi ne bi zabrinjavali ja saopštavam da ću se na nekoliko nedelja do dva meseca povući sa ovih strana.

Do ponovnih poseta i razmene komentara i utisaka, odlučila sam da se SVI počastimo ovom divnom štrudlom sa orasima ili dedinim brkom...

S' namerom sam odlučila da se ovog puta od Vas privremeno oprostim uz „tuđi“ receptić, posmatrajući to kao simbol našeg druženja, unapređivanja, saznavanja, isprobavanja, oduševljavanja postignutim i novim. Jer, međusobnim posetama saznali smo razne stvari, razvili se, sazreli, proširili vidike, naučili „sitnice“, uočili razlike koje iako, npr. male, čine drastičnu razliku ukusa...

Ovaj kolačić, inače, može biti i pravo novogodišnje otkrovenje i uz dah prošlih dana, godina, decenija, odvesti nas u domove naših starih, makar da samo pomirišemo atmosferu tih kuća i kuhinja:)

* * * * * * * * *

Želim Vam srećnu Novu godinu i nastupajuće praznike!

* * * * * * * * *

250g maslaca
4 žumanca
1 kocka svežeg kvasca
150 ml mleka
malo šećera za kvasac
1 kašikica soli
korica limuna
2 kašike kisele pavlake
oko 600-700g brašna

± 500g mlevenih oraha

(200g za fil sa belancima+300g za posipanje)
džem
4 belanca
200g šećera

Priprema:

Mleko zagrejati da bude toplo, sipati malo šećera i razmutiti kvasac, ostaviti da nadođe.
Maslac umutiti sa mikserom, dodati žumanca i kiselu pavlaku. Dodati nadošli kvasac, koricu limuna, kašikicu soli i dodavati postepeno brašno dok se ne zamesi mekano testo.
Testo podeliti na 4 jufke.
Jufku raširiti oklagijom (oko 0,5 cm), ravnomerno premazati džemom, bogato posuti orasima. Rolati duže, bočne strane ka sredini testa, ali ih ne spojiti, znači ostaviti mali prostor između u koji će doći fil.
Isto ponoviti sa ostale 3 jufke i ređati ih u pleh, obložen papirom za pečenje.

Za fil, umutiti belanca mikserom, postepeno dodavajući šećer. Na kraju umešati 200g oraha.
Kašikom rasporediti po čitavoj dužini svake štrudle.
Peći u ugrejanoj rerni na 200º C dok, ne porumeni.
Pre služenja posuti prah šećerom.

Napomena:

*Štrudla se može napraviti sa uljem. Zaista je mekana, sočna, ništa ne gubi na ukusu. Umesto 250 g maslaca, može se koristiti 250 ml ulja.

Ujedno, ovo je još jedna oprobana stvar sa Aninog bloga, koji je pod FBI istragom. Ukoliko Vam moje mišljenje nešto znači, ja "stručno" mislim da je ovde sve pod kontrolom - kvalitet prisutan, aroma se prostire duž čitave štrudle, orasi se "prosipaju" sa belancima, korica prhka, unutrašnjost mekana, testo zadržalo dovoljno vlažnosti, a sa prah-šećerom sve je ok, bezbedan je za decu i omladinu:)

Ćaos, blogeri/ke, posetioci, čitaoci... narode!

Croissants

2011-12-04T12:00:00.005+01:00

Miris sveže pečenog testa tj. peciva u meni uvek probudi spokoj i setu. Valjda, tako sećanja na neke bezbrižne dečje dane isplivaju i pokažu da su još uvek u mom srcu.

Odrastala sam uz tipična srpska, domaćinska, peciva ali to ne znači da ne volim i nešto "uvozno", kao što su kroasani... Ljubav prema ovom pecivu rodila se u školskim danima, zahvaljujući pekari Trpković, koja je imala najbolje i najlepše kroasane tog vremena.

No, pekara je pekara, a domaća radinost je domaća radinost:) Evo recepta za kroasane koji je pridobio sve moje simpatije i zato ga delim sa Vama, dragi moji.

Jedino što Vam je zaista potrebno za pripremu ovih kroasana jeste vreme - puno vremena, ali ako se dobro organizujete, kao što sam u daljem tekstu predložila, nećete se namučiti ni malo...

Želim da Vam jutra mirišu na pečene kroasane...

20 g svežeg kvasca

400 ml mlakog mleka

2 kašičice šećera

600 g mekog brašna ili

400 g mekog brašna

200 g oštrog brašna

±50 g mekog brašna za rad

2 supene kašike ulja

120-150 g putera/margarina

1 kašičica soli

1 jaje

malo vode

Priprema:

Prosejati brašno, dodati so i promešati.U mlako mleko dodati šećer i kvasac, sve fino promešati i ostaviti poklopljeno dok kvasac dobro zapeni. U ovom postupku bitno je da je uočljivo da se kvasac tj. pena odvojila od mleka. Takav kvasac dodati u pripremljeno brašno i zamesiti fino, glatko testo. Pouljiti sa svih strana i ostaviti da se duplira... i slobodno zaboravite na testo. Što voli da odmara, bože mili, to je čudo jedno:)!A, ovo je tek početak...

Puter/margarin podeliti na 4 jednaka dela. U toku pripreme puter/margarin mora biti hladan, sve vreme.

Nadošlo testo preručiti na blago pobrašnjavljenu radnu površinu, rastanjiti dlanovima što više, pa oklagijom trakasto razvući (u visinu tj. dužinu, što manje u širinu) na debljinu do 1 cm. Na testo narendati ¼ putera/margrarina.

Ovako pripremljeno testo preklopati na tri dela tj. prvi deo preklopiti do sredine, a zatim, trećim delom preklopiti sve.

Onaj deo testa gde je treći sloj nalegao na prva dva (otvorenu ivicu) okrenuti ka sebi i rastanjiti testo (kao na početku), pa, ponoviti ceo postupak još jednom, te, odložiti na blago pobrašnjavljenu tacnu, prekriti folijom i staviti u frižider do 40 minuta. Baš voli da odmara, rekoh Vam.

Izvaditi testo, položiti ga na blago pobrašnjavljen radni deo, okrenuti ga otvorenom ivicom (onaj deo testa gde je treći sloj nalegao na prva dva sloja) ka sebi i ponoviti postupak tanjenja testa, nanošenja putera/margarina i presavijanja. Odložiti isto kao i prvi put. Sačekati do 40 minuta, pa izvaditi testo i poslednji put ponoviti sve. Vratiti u frižider i sačekati do 40 minuta.

Umutiti žumance sa malo vode.

Kada se pošteno odmorilo i oduzelo Vam pola dana:) za pripremu... rastanjiti trakasto na debljinu od oko 0,5 cm i preseći na više delova popreko (ako želite veće kroasane – neka svaki deo ima najmanje 7-8 cm visine) a zatim, svaku poprečnu traku iseći na trouglove, zaseći svaki trougao na sredini, premazati ivice trougla umućenim žumancetom s' malo vode i slepiti središnji deo testa sa ivicom, pa motati kao kiflice, a krajeve blago poviti ka unutra (polumesečasto).

Ređati u pleh sa pek-papirom.

Sve kroasane premazati umućenim jajetom s' malo vode i ostaviti da (još jednom) odmore 20-ak minuta.

Staviti u hladnu rernu da se peku na 200º C, dok ne dobiju tamniju zlatno-žutu boju, oko 20 minuta.

Napomena:

*Testo ne zahteva da stoji u frižideru po 40 minuta, ali što duže stoji to je bolje. Isto važi i za narastenje testa. *Bitno je da svaki put testo držite u frižideru vremenski podjednako, između etapa rada. Lično, testo ostavim da narasta 2-3 sata, plus po 40-ak minuta u frižideru...

*Da biste uživali u pripremljenim kroasanima bez puno muke, savetujem da testo zamesite u popodnevnim satima i do uveče odradite prva dva premazivanja. Zatim, stavite u frižider preko noći, a ujutru pre doručka završite rad sa kroasanima, uz pridržavanje prethodnog saveta o hlađenju testa.

*Testo jako dobro podnosi nisku temperaturu, zato je i bitno da je sve vreme u frižideru i da se koristi hladan puter/margarin.

*Od ove količine dobije se 2 velika pleha (od šporeta) kroasana srednje veličine (kao dve kiflice).
*Testo se nakon vađenja iz frižidera uvek okreće ka sebi onom ivicom gde je vidljiv sastav ("otvorena ivica" - onaj deo testa gde je treći sloj nalegao na prva dva sloja).

*Kroasani se mogu filovati po želji. Testo je fantastično uz punjenje sa sirom, ali i pekmezom ili marmeladom, bez oduzimanja navedene količine soli ili dodavanja šećera.

*Ukoliko volite više masnoće u testu, tj. što neutralniji ukus kroasana koristite navedenih 150 g putera/margarina. Mada, sa 120 g su zaista odlični i nema previše masnoće u zagrižaju. Jedina razlika je u masnoći testa, ukus je isti:)

*Kada se kroasani ohlade, možete ih podgrejati i nanovo uživati u čarobnom ukusu i mirisu ovog peciva.
*Hladni kroasani su naravno tvrđi od toplih, ali ne tako tvrdi da se ne bi mogli jesti... za hladne kroasane potreban je snažniji zagrižaj jer testo nije rastresito zbog hladnog putera u njemu.

*Odlično podnose zamrzavanje – ispeći ih, ohladiti, pa zamrznuti.

Nana Anine kiflice sa sirom - Kuvarijacije, Taci

2011-11-30T10:55:00.005+01:00

Po starom dobrom običaju sve što vredi brzo pronađe svoj put i postane vidljivo ili popularno. Pa, to je slučaj i sa Tacinim kiflicama tj. Nana Aninim kiflicama sa sirom. Koliko će popularnost trajati zavisi isključivo od kvaliteta, a sudeći po kvalitetetu ovih kiflica slobodno mogu reći da će se još dugo pripremati i pamtiti, kako u mom domu tako i u domovima većine koji ih budu probali:)

Možete pomisliti kako mi fali objektivnosti... ne, nisam neko ko olako preporučuje bilo šta/koga, tako da sam i ovog puta dosledna sebi. Kiflice, po receptu koji je Taci objavila, zaista su posebne i svakako da ćete se i sami uveriti u to, mada se većina možda već i uverila.

Moram obratiti pažnju i na razlike u ukusima, tako da ukoliko baš-baš ne želite margarin u svojoj ishrani ni jednom u toku godine, ove kiflice Vama definitivno neće biti po ukusu:( Ali, ako ste od onih koji umeju svesno da greše i „žrtvuju se“ radi slatkih muka nemo ćete preći preko ovog argumenta i „usvojiti“ Kiflice. Što se mene tiče, odavno sam ih podržala ali još uspevam da se odupirem njihovoj nametljivoj lepoti. Taci, veliko hvala za divno posluženje onog dana i recept koji si podelila sa nama.

Kako Taci kaže:

Za 32 kiflice koje cete ispeci u jednoj turi, u velikom plehu od rerne ...

Potrebno je:

odmeriti 500g brasna, a potrosicete otprilike 450g :)
1 kasicica soli i 1 kasicica secera
pola kockice kvasca (20-25g) + kasicica secera
250ml toplog mleka; od toga odvojiti 50ml za narastanje kvasca
1 jaje- zumance ide u testo, belance za premazivanje
80ml ulja
175g margarina; meni je najlepsi Dijamant za fina peciva - necemo o losim stranama, na zalost je neizbezan u ovom receptu :(
250-300g sira i 1 jaje za fil
krupna morska so i kim za posipanje.

Margarin se izvadi malo ranije da omeksa, a brasno proseje, pa se u vanglicu odmeri 400g brasna. Doda se so i kasicica secera brasnu. Kvasac se zamuti sa mlekom i secerom pa ostavi da naraste, najbolje pored tople ringle na kojoj se pre toga grejalo mleko. Zumance se razmuti sa uljem jer je tako najsigurnije izbeci da se nesrecno u komadicima zalepi za brasno.

U brasno se doda ostatak toplog mleka, ulje i zumance i na kraju narastao kvasac, pa se sve lepo izmesa - izbucka kratko varjacom. Dobije se jedna premekana smesa, koja jos uvek ne lici na testo sa kojim bi moglo da se uopste radi. Onda se uzme od onih preostalih 100g sakom malo brasna, varjacom malo pomeri testo pa sipa brasno na slobodno mesto i opet varjacom, malo izmesi testo. Sledi uzimanje sledece sake brasna, koja se podmetne malo ispod i preko testa i sada se rukom kratko zamesi testo jer vrlo brzo pocinje da se lepi za ruku. Cim pocne da se lepi, prekida se mesenje. Treci put, cistom rukom uzme se malo brasna, podigne se testo drugom pa pospe dno posude delom brasna iz sake, spusti testo, i ostatak brasna se natrlja odozgo po testu i sa svih strana. Testo se pokrije krpom i ostavi da odstoji oko pola sata, otprilike dok se kolicina ne uduplira.
Cela ova prica je u cilju da se zamesi sto mekse testo, jer sto je testo mekse, finalni proizvod je meksi, duze opstaje kao takav i sporije se susi.

Nakon sto se testo udupliralo, istrese se na radnu povrsinu koju nije potrebno pobrasniti jer vec ima brasna na samom testu. Podeli se na osam jednakih delova pa se svaki premesi i formira 8 jufki (jufka - mala lopta od testa) tako sto se krajevi od spolja prebacuju ka sredini dok se ne dobije oblik lopte, pa se okrene da glatka strana bude odozgo.
Zatim se svaka jufka razvalja u "tacnicu" i cetiri tacnice se premazu margarinom (utrosi se tridesetak grama margarina) pa se poklope sa one nenamazane cetiri. Preciznije, spojene su margarinom po dve tacnice testa, tako da na kraju imamo 4 dela testa. Svaki deo testa se razvalja u krug i podeli na 8 trouglova. Trouglovi se malo recnu da bi se kiflica lakse zamotala, pa se filuju smesom sira i jajeta.
Dok se kiflica mota, samo malo se razvuce testo pa se zamotana kiflica ubaci u pleh za pecenje sa onim vrhom podvucenim ispod. U pleh se redjaju po horizontali 4 kiflice, po vertikali osam ... bar je tako uslovljeno mojim dimenzijama pleha. Izmedju kiflica se ne ostavlja preveliki prostor da bi sve stale. Moze da se pece u dve ture, ako neko ne voli kad se kiflice spoje zbog narastanja tokom pecenja.
Preostalo belance se dobro umuti viljuskom u cvrst sneg, pa se svaka kiflica obilno premaze njime. Najlakse je to uraditi silikonskom cetkom, mada je nana viljuskom prebacivala taj sneg od belanaca na kiflice. Zatim se preko kiflica pospe morska so i kim, ali ne mora nista, mi smo ih kod nane jeli samo premazane belancem. Od preostalog margarina se seckaju komadici i redjaju po kiflicama. Na svaku kiflicu se stavi jedan. Margarin moze unapred da se isecka na 32 komada. Kiflice nakon pravljenja idu na pecenje, ne narastaju. Peku se 15 - 20min. Temperatura zavisi od rerne, kod mene je to 175C kod moje nane 200C.
Kada se lepo ispeku, ostave se u plehu da se prohlade, pa prekriju kuhinjskom krpom. Tada nastaje momenat "sunjanje do kujne". Odes po jednu, pa se vracas po jos jednu i jos jednu i jos ...
Kada su kiflice potpuno ohladjene, u plehu ce ih biti u najboljem slucaju dvadesetak. Sada je vreme da se prebace na tanjir ili ciniju i prekriju providnom folijom jer najcesce u stomaku vise nema mesta za kiflice, posto je popunjen onim toplim krckavim.

Sve ovo, prikazano fotografijama u toku postupka izrade pogledajte ovde.

Napomena:

*Znatna je razlika u ukusu između kiflica premazanih snegom od belanaca i onih koje su premazane sa blago umućenim belancem! 1. fotka - blago umućena belanca, 2. fotka - sneg od belanaca. Bolji je ukus ovih sa donje fotke:)

Ovo je moj doprinos našim Kuvarijacijama za ovaj mesec i nadam se da ćemo se nakon štrukli i kiflica dalje odlučiti za nešto čorbasto i manje kalorično, jer ja svaki dan moram da proveravam dal' mogu da uđem u pantalone. Molim za Vaše razumevanje:)))

Freeze! FBI rukavice:)

2011-11-29T21:42:00.003+01:00

FBI rukavice, jako popularna igrica u nas, food blogera, i ovog puta pred nas je stavila „težak“ zadatak. Kako je za istraživanje na red došao, meni posebno drag, blog Prstohvat soli, evo šta sam za sada odabrala da pročeprkam...

Krofne iz rerne

300g brašna
50 ml tople vode
1 kašikica šećera
20g svežeg kvasca
50g šećera
70 ml toplog mleka
2 žumanca
70g maslaca, otopljenog
1 kašikica vanile

(zamenjena sa korom 1 limuna)
prstohvat soli
1 jaje za premazivanje

(nisam koristila)

džem po izboru
šećer u prahu za posipanje

Kvasac rastvoriti u 50 ml tople vode i dodati kašikicu šećera. Ostaviti da nadođe.
Brašno pomešati sa šećerom, pa dodati nadošli kvasac, žumanca, mleko, vanilu, so i na kraju otopljeni maslac.
Sve sastojke dobro izmešati i zamesiti testo.
Ostaviti da nadođe, oko sat i po.
Kada je testo nadošlo, oklagijom ga razvući, na pobrašnjenoj površini, na otprilike 1 cm debljine.
Vaditi krugove čašom ili modlicom.
Ređati u pleh obložen pek papirom, utisnuti rupice na sredini svake krofne i ponovo ostaviti da nadođu oko sat vremena. (Mogu se praviti i punjene, preklopljene krofnice, testo je vrlo zahvalno. Na sredinu isečenog testa staviti malo džema, pokriti drugim isečenim testom i utisnuti prstima na 5-6 mesta. Ostaviti da nadođe. Na gornjoj fotki može se jednim delom videti kako izgleda takva krofnica.)
Posle sat vremena, krofne premazati umućenim jajetom i u svaku rupicu sipati džem. (Nisam premazivala krofne)
Peći na 200° C oko 20-ak min ili dok ne dobiju lepu zlatnu boju. (Prethodno ugrejana rerna, 10 minuta)

Mlinci sa piletinom

Mlinci (testo)

250g brašna
1 jaje
100 ml mlake vode

200 g brašna

100 g kukuruznog brašna

1/2 kafene kašike soli

±120 ml mlake vode

Od gore navedenih sastojaka zamesiti testo. Ostaviti da odmori pola sata. (Bez odmaranja)
Razvući oklagijom na 1mm debljine (ili koristiti mašinu za testeninu), seći trake, oko 10x20 cm, ređati u pleh i sušiti u rerni na 220° C. (Formirala manje jufkice, pa ih razvukla oklagijom u kružni oblik. Pekla na prevrnutom plehu od rerne, oko 5 minuta)

Vaditi kada dobiju boju.
Ohlađeno testo odližiti u posudu sa poklopcem ili u kesu do korišćenja. Mogu da stoje dugo.

200-250 g mlinaca
2 pileća filea (oko 500g)
400ml neutralne pavlake
400g kisele pavlake
kocka za supu
1l vode
gorgonzola ili bilo koji drugi topljivi sir

Neutralnu i kiselu pavlaku pomešati u činiji.
Piletinu iseći na kockice, začiniti sa solju i biberom i propržiti na maslinovom ulju. Kada je piletina dobro požutela, skloniti sa ringle i dodati mešavinu pavlaka.

U litar vode ubaciti kocku za supu i pustiti da provri.
Mlince izlomiti na krupnije komade i staviti u dublju posudu. Preliti vrućom supom i ostaviti minut-dva da dobro upiju. Paziti da se previše ne natope, da ne bi bili gnjecavi. Natopljene mlince prebaciti u cediljku (ispod koje se postavi posuda kako bi se sačuvali supa u kojoj su bili mlinci) da se ocede od viška tečnosti. Nemojte baciti preostalu supu.

Mlince ubaciti u posudu sa pavlakom i piletinom. Sastojke dobro promešati. Prebaciti u vatrostalnu posudu. Ja obično sipam još 2 kutlače supe, da bi bili još sočniji (bez brige, sve će se to ukrčkati).
Izdrobiti/narendati sir po površini.

Peći na 180° C dok tečnost ne ispari i površina se zapeče.

Kolač sa šljivama i makom

400 g brašna
100 g maslaca
150 ml mleka
20 g svežeg kvasca

1 kafena kašičica šećera

60 g šećera
prstohvat soli
1 jaje
1 žumance

1 limun (strugana korica)

180 g maka
130 ml mleka
70 g šećera (ako volite manje slađe, smanjiti količinu)

1 vanil-šećer

500 g šljiva

300 g malina

šećer za posipanje

marmelada ili slatko za premazivanje

prah-šećer za posipanje

Priprema:

Skuvati mleko i preliti mak pomešan sa šećerom. Dobro izmešati mak, da nema grudvice, pa onda naliti mleko. Promešati i ostaviti da se ohladi.

Prosejati brašno i dodati prstohvat soli. Maslac otopiti i ostaviti da se prohladi.
Kvasac izmrviti, dodati šećer i preliti sa toplim mlekom. Ostaviti da nadođe.
U nadošli kvasac dodati maslac, jaje, žumance, šećer i limunovu koricu. Sjediniti sastojke i postepeno dodavati brašno, mešajući varjačom, dok se ne zamesi mekano testo, koje se ne lepi za prste. Pokriti krpom i ostaviti da nadolazi oko 30 minuta.

Nadošlo testo razvući u pravougaonik, približno 30x40 cm. Po dužini iseći na 3 trake. Svaku traku nafilovati makom, ivice premazati vodom, urolati, napraviti 3 "kobasice".
Okrugli pleh (ja sam koristila pleh prečnika 27cm, ali veći bi bio bolji) namazati maslacem. Ređati "kobasice" u vidu puža, nastavljajući jednu na drugu. Spojeve premazati s' malo vode i štipnuti ih, kako bi se spojili. Ostavljati mesta između svakog reda, kako bi tu došle šljive i maline.

Šljive oprati, preseći na pola i očistiti od koštica. Ređati šljive i maline između testa. Početi sa šljivama (6-7 polovina), pa nastaviti sa malinama, šljive... maline... šljive. Slobodno lagano pomerajte testo kako bi što bolje uglavili šljive. Samo pazite da ne probušite testo. Ostaviti pokriveno pamučnom krpom, oko 15-ak minuta da naraste. Voće posuti šećerom.

Peći u prethodno ugrejanoj rerni na 180°C do zlatno-braon boje (oko 40 minuta). Pred kraj premazati marmeladom po izboru i vratiti na kratko u isključenu rernu. Od ovoga kolač bude mekan i sutradan. Ja sam koristila slatko od breskvi. Ostaviti da se prohladi, pa posuti šećerom u prahu i poslužiti, najbolje dok je još toplo.

Od pripremljenog posebno izdvajam – sve:) Fantastično sam zadovoljna i trudiću se da neke od Aninih recepata zadržim u svom domu...

Jednostavno ukusan - Gulaš sa junećim mesom

2011-11-24T22:54:00.002+01:00

Nikakve reči ovde nisu potrebne... Bez objašnjenja i učenja... Većini nas ovo jelo poznato je od detinjih dana, neko ga voli, neko ga obožava, a neko ne želi da ga vidi... Svojom nenametljivošću uspelo je da se nametne, osvoji i pusti korenje... Jednostavno, ukusno, jelo i jednostavno, ukusno jelo - gulaš.

Gulaš je jedno od mojih omiljenih jela. Uvek sam raspoložena za fin gulaš samo je razlika u tome što nekada mogu jesti „goli“ gulaš – samo crni luk, juneće meso, aleva paprika i npr. crno vino, a nekada volim malo blaži ukus gulaša – crni luk, junetina, paradajz sok, šećer, malo džema...

Dugo sam tragala za ukusom koji će mi najviše prijati i već izvestan niz godina radim upravo „osnovni gulaš“ tj. pravi gulaš, kako bi mnogi nazvali ovako pripremljen gulaš. Naime, ono što je zaista bitno za ovu varijantu gulaša jeste crni luk. Mnogo crnog luka, zapravo, i što mekše juneće meso (ribić, npr.) a o količini aleve paprike odlučite sami, u svakom slučaju savetujem da nepreterujete.

500 g junećeg mesa (ribića)

5-6 glavica srednje veličine crnog luka

prstohvat soli za usoljavanje luka

3 čena belog luka

1 šergarepa srednje veličine

3 supene kašike svinjske masti

1 supena kašika soli

10-ak zrna bibera

2 supene kašike slatke mlevene paprike

ili

1 supena kašika slatke mlevene paprike

1 supena kašika ljute mlevene paprike

±2 l vode

„Bela zaprška“:

1 supena kašika brašna

200 ml vode

Po želji:

prstohvat suvog bosiljka

Priprema:

Oprati meso i iseći na kockice, srednje veličine. Prilikom sečenja nemojte odstranjivati ništa od eventualnih žilica ili masnoća na mesu. Meso odložiti ali nikako u frižider, već poklopljeno držati u hladnijem delu kuhinje ili radnog dela.

Crni luk očistiti i sitno iseći, pa blago posoliti, promešati i odložiti do početka pripreme.

Beli luk očistiti i neposredno pre dodavanja u jelo izgnječiti ili sitno iseckati, kako Vama više odgovara.

Šargarepu očistiti i izrendati neposredno pre dodavanja u jelo.

U većoj posudi blago razgrejati mast (ne potpuno, već da ½ masti biva otopljena a ostatak ne), dodati crni luk i prvih 5 minuta, uz mešanje, pržiti na jakoj vatri, a zatim smanjiti za dva nivoa i nastaviti sa prženjem/dinstanjem, uz redovno mešanje, oko 20 minuta. Obratite pažnju da luk ne dobije tamnu boju u prvih 5 minuta, jer to apsolutno menja ukus kompletnog gulaša.

Zatim, kada je luk fino upržen dodati pripremljeno meso, biber, beli luk.i šargarepu.Sve fino promešati i pržiti dok meso ne promeni boju sa svih strana. Ja sačekam da postane braonkasto, tj. da po koji komad izgleda kao ispržen, upravo zbog slatkoće koju takvim tretiranjem ostavlja u samoj masti a kasnije u jelu. Nakon toga, dodati mlevenu papriku i kratko propržiti, uz stalno mešanje, vodeći računa da se sve grudvice, koje nastanu dodavanjem paprike, rastvore.

Naliti vodom i kuvati poklopljeno narednih 40-60 minuta.

Pred kraj kuvanja pripremiti „belu zapršku“ tj. rastvoriti brašno u vodi, da ne bude grudvica. Sipati u jelo u tankom mlazu, sve vreme mešajući gulaš. Ostaviti da „baci ključ“ i dodati prstohvat suvog bosiljka, po želji.

Služiti uz pire krompir ili hleb. Dekorisati listovima npr. divlje nane.

Napomena:

*Jako je bitno da koristite kvalitetnu mlevenu papriku jer ukoliko to nije slučaj gulaš može imati jako neprijatan ukus i tzv. šmek.

*Meso obavezno držitie van frižidera najmanje 30 minuta pre pripreme, ukoliko ste u nabavku išli prethodnih dana, pa ste morali meso čuvati na taj način. Naravno, ako je to slučaj, najbolje je odmah oprati meso i blago usoliti, poklopiti i čuvati u frižidru.

*Što se vode tiče, ovu količinu pripremam u šerpi od oko 5 l, pa je to neka tzv. moja mera, a Vi u svakom slučaju obratite dodatnu pažnju na to. Veći deo vode ispari i gulaš bude kremast, fin ali ipak ima dovoljno čorbice za „jesti kašikom“.

4-5 krompira srednje veličine

±1.5 l vode za kuvanje

1 kafena kašika soli

50 g putera

200-250 ml mleka

Priprema:

Oprati krompir i skuvati ga u dubljoj šerpi sa dosta vode.

Krompir kuvati 20-ak minuta pa proveriti da li je kuvan tako što ćete ga ubosti viljuškom/čačaklicom i ukoliko je ubod lagan i nema zapinjanja onda je krompirček gotov. Procediti ga i ostaviti da se prohladi, a zatim, dok je još mlak ukloniti ljusku. Iskreno, ja uopšte ne čekam da se prohladi već krompir nabodem viljuškom, uspravim tj. držim viljušku kako nije po bontonu, a malim nožem sklanjam ljusku.

U posebnoj posudi ispasirati krompir tj. izgnječiti viljuškom što bolje.

Na ugrejanu plotnu staviti šerpicu i u nju dodati krompir i puter, posoliti i dobro promešati, a zatim dodati mleko i brzim i jakim mešanjem sjediniti masu. Mešajte onoliko koliko volite da je krompir kremast. Ja volim da vidim da pire klokoće i želi da eksplodira, kako ja kažem:), a zatim ga sklonim sa plotne i nastavim da mutim pola minuta do minut – i tako dobijem fin, gust ali kremast pire.

Ukoliko volite jako gust pire smanjite količinu mleka, po potrebi.

Servirati vruće uz gulaš. Mislim da je bolje prvo u tanjir nasuti gulaš, a onda dodati pire, bilo u sredinu tanjira ili uz obod, jer na taj način pire nije potpuno prekriven jelom, dok se u suprotnom dešava da to sve postane neugledna slika u tanjiru...

Slatki paketić - Baklava

2011-11-18T15:03:00.011+01:00

Reč baklava mogla bi u slobodnom prevodu da glasi smotuljak, zamotuljak, zavežljaj, paketić...

Baklava se do sredine 19. veka smatrala hranom dostupnom samo bogatom sloju stanovništva. I danas Turci narodski kažu: „Nisam dovoljno bogat da bih jeo baklavu i burek svaki dan.“

Moglo bi se reći da je zemlja porekla baklave Sirija, gde je nastala u 8. veku p.n.e.

Prvi oblik baklave imao je nekoliko slojeva razvučenog testa, posutog seckanim orasima, sa malo meda.

Grčki trgovci su prolazeći Mesopotamijom otkrili zadovoljstvo koje baklava pruža. Recept su naravno poneli u Grčku i tamo je nastala tzv. grčka baklava.

Nikad ne treba reći da je baklava – baklava i da ne postoji grčka, turska ili jermenska. Svaka od ovih kuhinja doprinela je današnjem obliku i ukusu baklave. Grci su tada, pozajmivši recept, usavršili razvijanje kora. Tačnije, debljinu jufke i time je baklava za sva vremena postala i ostala dobra. Naime, originalna debljina kora bila je mnogo veća od onih koje su Grci razvukli i nazvali ih „list kora“, što dovoljno govori o njenoj debljini...

Od 3. veka p.n.e. u Grčkoj se baklava služila na većini bogatih, svečanih, trpeza.

Jermenska baklava unapredila je ovaj desert time što su vični i domišljati majstori u agdu po prvi put dodali cimet i karanfilić.

Arapi su je uzdigli ružinom vodicom i kardamomom.

Čak je i prognani kuvar Marije Antoanete radio na poboljšanju baklave stvorivši posebnu tehniku sečenja i savijanja baklave. Ta baklava naziva se francuska baklava...

Šireći svoj zanos i ne znajući za granice, ukus baklave proširio se i na Persijsko carstvo, Vizantijsko carstvo da bi krajem 15. veka nove ere baklava postala neizostavna družbenica otomanskih sultana...

Možda je razlog večnog života baklave, naročito za vreme Otomanske imperije, i to da su pistaći i med (dva glavna sastojka) smatrani za afrodizijake. Pa, znajući navike i apetite sultana, može biti da je ovo spasilo baklavu od zaborava:) Uz to, dodavanjem određenih začina u baklavu povećavao se libido kako muških tako i ženskih konzumenata...

Hm, baklava kao afrodizijak? Moguće, sve je stvar mozga. A, znajući kako mozak reaguje na ukus – zadovoljstvo je prisutno, samo je na nama da odaberemo njegov oblik:) Dame su volele dodatak cimeta u agdu, dok je jači pol koristio kardamom, a zajedno su se častili baklavama sa dodatkom karanfilića.

Najveća zasluga tzv. turske baklave je upravo u „tržištu“ na koje se proširila. Kao najveća sila tog doba Otomansko carstvo posadilo je „pelcer“ baklave na svakoj od teritorija koju je osvojilo, uključujući i srpsku. Osvajanjem Konstantinopolja i padom Vizantije nisu uništene sve vrednosti tog carstva, jedna od preživelih lepota bila je baklava. Otomansko carstvo je za prestonicu baklave smatralo upravo Konstantinopolj u koji su dolazili svi veliki kuvari širom Evrope, koji su svojim radom i usavršavajući tehniku baklave dolazi do boljih rezultata. Iz tog vremena pa do danas nebrojeno je poslastičarnica u tom gradu koje imaju „prave baklave“.

Za agdu/sirup:

1 kg šećera

800 ml hladne vode

prstohvat mlevenog karanfilića

prstohvat mlevenog cimeta

½ limuna isečenog na kolutove

½ kg kora za baklavu

Za premazivanje kora:

300 g margarina

30 ml ulja

Za posipanje kora:

400 g mlevenih oraha

30 g griza

1 vanil šećer

30 g suvog grožđa

100 ml tople vode

3-4 kapi ekstrakta ruma

Priprema:

U veću šerpicu ucuti šećer, doliti vodu i dobro izmešati kako bi se šećer istopio. Staviti na plotnu i zagrevati na najvišoj T. Kada provri, smanjiti T za dva nivoa, dodati limun i začine i pustiti da vri još 10 minuta. Isključiti ringlu i odložiti šerpicu da se agda ohladi. Hladnu agdu staviti u frižider ili zamrzivač (nakratko).

Kore iseći na četiri jednaka dela. Pokriti ih vlažnom krpom ili plastičnom folijom, kako se ne bi sušile u toku rada.

U toplu vodu dodati ekstrakt ruma i potopiti suvo grožđe, kako bi malo nabubrilo. Ostaviti desetak minuta, pa ocediti od viška vode i pomešati sa orasima, grizom i vanil šećerom.

Na manje kocke iseći margarin, staviti u manji lončić, doliti ulje i otopiti na laganoj vatri, uz redovno mešanje. Bitno je da je margarin tokom rada (premazivanje kora) uvek topao.

Prvi list kore premazati toplim margarinom. Na njega staviti drugi list, pa premazati margarinom i posuti nadevom, celom dužinom. Na tako pripremljenu koru staviti treći list i premazati margarinom pa posuti nadevom, celom dužinom, vodeći računa da donji, početni deo bude malo više posut. Na drugu koru uvek pospite za nijansu manje nadeva u odnosu na treću, koja treba da bude potpuno prekrivena orasima... Kore motati u oblik trougla. Prilikom 2.-3. preklapanja, koru opet malo namazati margarinom. A, isto učiniti i kada baklava bude zamotana, tako što treba ceo trouglić blago namazati. Ređati u pleh od rerne, stvarajući kvadratne oblike. Znači, duž ivica pleha ređati duže stranice trouglova.

Ponavljati postupak dok ima materijala. Od ove količine namirnica dobije se 17 većih trouglova. Pošto je polovina svakog trougla sasvim dovoljna za poslužiti se može se računati na 34 baklave.

Pleh staviti u ugrejanu pećnicu na 170º C, i peći 25-30 minuta, dok ne baklave ne budu boje crvenog zlata.

Izvaditi pečene baklave, pa svaku odmah umočiti u hladnu agdu, okrenuti je 2-3 puta i sve dok se čuje zvuk cvrčanja pustiti da se „napija sa svih strana“. Otprilike, 5-6 prevrtanja.

Odložiti u veću tepsiju ili namensku posudu. Nakon 10-ak minuta baklave preliti ostatkom agde, pokriti pamučnom krpom, odložiti ih u hladniju prostoriju (nikako frižider) i ostaviti 24 sata. U toku 24 sata baklave okrenite dva puta, kako bi se što bolje i ravnomernije „napile sirupa“.

Baklave služiti hladne prelivene agdom.

Napomena:

*Ovo je recept za baklavu kojim sam do sada najzadovoljnija i od srca Vam preporučujem da ga isprobate. To je kombinacija svega do sada pročitanog i naučenog o baklavi.

*Najbitnije vezano za agdu je da NIKADA ne koristite srazmeru 1:1 tj. 1kg šećera : 1l vode. Time nikada nećete postići željenu gustinu, osim da sirup kuvate jako dugo na umerenoj temperaturi i ostavite da odstoji pre upotrebe 24 sata – mada, ni tada ne bih smela da garantujem da bi bio sirup. Univerzalni način pripreme jeste da prvo u šerpu sipate šećer a zatim dodate onoliko vode koliko da bude za prst-dva iznad šećera.

*Nikada ne prelivajte hladnu baklavu! Ona teorema da je najbitnije da je jedno vruće drugo hladno (agda-baklava) – pada u vodu. Baklava mora biti vruća, i dok su orahova ulja i margarin još uvek rastopljeni kore mogu lepo da se natope slatkom vodicom, a ukoliko je baklava hladna a prelivate je toplom agdom, to će biti razlistana, potparena pita bez ukusa i strukture koju baklava MORA da ima.

*Dodatak cimeta i karanfilića u agdu stvar je izbora i užitka. Ali, ja uvek navijam za začine tako da je, što se mene tiče, ovaj dodatak potreban.

*Ne preporučujem da pripremate manje baklave tj. da se koristite samo sa 2 kore, iz razloga što je baklavi potrebna „težina“, jer nakon što se natopi sirupom ona postaje rastresitija no što je to bila, a ako nema dovoljnu težinu slojeva gubi se na lepoti ukusa, volumenu, strukturi i kada se zagrize biva prazna.

*Ova baklava bila je dobra nakon 24 sata, a odlična nakon 48 sati, što je bio i njen konačni ukus i oblik. Znači, može stajati 4-5 dana bez promena. Možda može i više, ali kod nas se nije duže zadržala:)

*Vrlo bitno je i to da za baklavu koristite kore kupljene kod koradžije, ne ove iz marketa koje su sve samo ne ono što kora za baklavu podrazumeva. Znači, nađite proverenog koradžiju na nekoj od pijaca. Listajući o baklavi naišla sam na recepte u kojima se kore pripremaju npr. sa 1kg brašna i 20-ak jaja, to navodim kako bih predočila kvalitet koji kora podrazumeva. Naravno, danas se kupovne kore ne pripremaju na ovaj način ali opet su kore kupljene kod koradžija mnogo boljeg kvaliteta no one kupljene u marketima.

*U slučaju pripreme slagane baklave ovaj receptić nisam oprobala i ne mogu Vam ga preporučiti jer nije proverena varijanta. Ali, evo saveta koji je jako bitan kada je slagana baklava u pitanju bez obzira koji/čiji recept koristite - hladnu agdu nalite preko pečene baklave tako što ćete velikom kutlačom zahvatiti deo preliva i što širim zamahom naliti baklavu - iz daljine, što bi se reklo (to, malo prska, istina, ali je bitna caka jer tako zalivena odmah ravnomerno upija agdu, dok u suprotnom baklava biva natopljena većom količinom tečnosti i počinje da se "davi" u njoj - slikovito rečeno). Znači, iz 3-4 posipanja preliti čitavu baklavu i ostaviti je da odstoji do 5 minuta. Zatim, naliti ostatak agde, normalno nalivajući bakalvu. Baklavu možete pritisnuti manjim plehom, kako se gornje kore ne bi "otvorile" tj. odigle. Ja imam običaj da pleh do njegove polovine napunim vodom, kako bi nalegao na baklavu. Zatim, baklavu ostaviti 24 sata na hladnom mestu (ne frižider). Za to vreme, NIKAKO nemojte vaditi komadić-dva :) baklave "za probu", jer će se veći deo agde koji baklava još nije upila sliti u prazno mesto i baklava se neće ravnomerno natopiti, već će najveći deo agde biti na donjoj polovini baklave itd...

*Margarin u ovom receptu korišćen je iz razloga što je baklava trebala biti posna. Ali, ako nemate potrebu za tim onda baklavu pripremajte sa puterom uz obavezno dodavanje biljne masnoće, proporcionalno količini. Naišla sam i na podatke da su se baklave pripremale od ovčije masti i maslinovog ulja, putera i maslinovog ulja, itd...

Dunje...

2011-11-12T16:06:00.009+01:00

Devojačke grudi. Zlatna jabuka. Svadbeni dar. Simbol ljubavi. Sunce usred zime... Sve su ovo asocijacije koje dunja budi.

Dunje su za mene dugo godina bile asocijacija na tzv. veliku sobu, u selu. U toj sobi s' vremena na vreme našlo bi se oko tridesetak dunja poređanih jedna do druge, na velikom ormanu. Nikada nisam preterano uživala u tom prizoru. Svi oko mene govorili su, kroz uzdahe, da kako se kroči u kuću iz sobe zamiriše dunja... ah, kako je to divno. A, mene je taj miris znao da optereti. Da, doslovno. Ja sam od onih koji svež vazduh ne mogu ničim da zamene, pa tačno da nešto miriše „po smilju i bosilju“. Zamislite kako miriše jedna dunja, a sada to pomnožite sa trideset... jako, zar ne? I, kako ih nisam mogla izbaciti iz sobe, jer ja sam bila mala a orman tako veliki, nisam mogla ništa drugo do da ih prihvatim. Ali, tu prijateljstva bilo nije. Kako im se uopšte nisam obraćala, tako i trideset godina nisam poznavala ukus dunja. Kako je to moguće? Pa, zar tako cenjena voćka, koja je i u pesmama opevana, da se ne proba? Šta da kažem, tako je. Ali, kada sam se dotakla pesama, pored „Dunje ranke, kruške karamanke“, „Jesen stiže, dunjo moja“... tu je i ova. Ostali ste mirni? Svaka Vam čast! Od kako znam za ove stihove, sve sam samo ne mirna, dok slušam ovu pesmu. Pored teme koju ova pesma obrađuje, tu je i taj glas... Kada shvatite simboliku dunja u narodu, ljubav koja umire, dušmane koji su uvek prisutni, tugu i bol koju život donosi i snagu da se sve to otpeva ili opeva, shvatite i (skoro pa razornu) moć ove pesme i ovog pevača.

Od dunja do svega po malo. Evo vraćam se na temu. Kako bismo o dunjama saznali što više, citiraću M. Nikolića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

"Dunja je u pogledu broja sorti skromna. Računa se da je u svetu do sada stvoreno i registrovano nešto više od 500 sorti, od čega se u proizvodnji u svetu nalazi jedva 100. U proizvodnji dunje u Srbiji dominira Leskovačka, a zatim Vranjska. Nešto manje su zastupljene sorte Pazardžijska, Morava i Šampion, a u poslednje vreme šire se novije bugarske sorte Asenica, Hemus i Trijumf.

Plod dunje uglavnom se koristi za preradu u slatko, kompot, žele, džem, kitnkes (sir od dunja), sok, rakiju, a i za jelo u svežem stanju. Nedostatak dobrih zimskih sorti jabuka i krušaka nekada davno nadomešćivao je plod dunje, pa je ona tako i nazvana „zlatna jabuka“.

Služila je tada kao svadbeni dar i simbol ljubavi, a često je zauzimala mesto i u raznim ceremonijama, pa otuda i mnoga imena sorti kao „Zlatno blagorodna“, „Izobiljnaja“ idr.

U kućama naših baka i dedova na ormarima u kuhinjama i spavaćim sobama počasnomesto zauzimali su plodovi dunje, simbol zdravlja i plodnosti. Krupan i naoko lep plod je jako mirišljav i bogat šećerima i raznim hemijskim supstancama.

Dunja sadrži oko 86% vode, 8-15% ugljenih hidrata, 1,1-1,7% celuloze, 0,35-1,8% organskih kiselina,ukupna kiselost ploda(pH vrednost) je od 3,2 do 5. Pektina ima prosečno 2,6%, taninaod 0,08-1,14%, mineralnih materija od 0,4-0,9% (među kojima najviše ima kalijuma 140-185 mg i gvožđa oko 14 mg).

Plod dunje bogat je i vitaminima: karotin(provitamin A) 71-112 mg%, B1 0,03-0,38 mg%, B2 0,01-0,05 mg%, vitamin C1 0,34-17,0 mg% itd. Bogat je i sa fermentima, kao i sa aromatičnim materijama.

Uz ve ovo plod dunje svrstava se i u red veoma korisnih lekovitih plodova koji pomažu ljudskom organizmu u lečenju ili sprečavanju mnogih bolesti. Konzumiranjem dunje u svežem stanju, zatim pečene, kuvane ili sa šećerom prerađene na neki drugi način, sprečavaju seo boljenja krvnih sudova i srca i razne miokardioskleroze. Takođe, ona blagotvorno utiče na obolele od nefritisa, čisti mokraćne kanale, sprečava razne oblike diareje, odlive krvi, sprečava infekcije i sl. Ova lekovita svojstva se uglavnom pripisuju velikoj količini tanina, pektina i protopektina, kao i velikoj količini kalijumovih soli koje sadrži plod dunje. Dokazano je da konzumiranje plodova dunje u svežem stanju znatno utiče napovećanje umne i radne sposobnosti čoveka, kao i da ubrzava oporavak rekonvalescenata. Zato bi ona trebala da se više nađe na našim trpezama, posebno sada kada ima dosta sorti mekanog i sočnog ploda koji se mogu konzumirati kao jabuka. Pečena dunja sa raznim dodacima je izvanredan desert. Niska kalorična i energetskavrednost ploda dunje omogućuju njeno konzumiranje u mnogim dijetama. Za preradu su posebno cenjene sorte dunje sa više pektina i aromatičnih materija."

A, znate li da postoji dunja i dunjac? Ja sam mislila da su sve dunje-dunje, međutim, nije nego. Tu je dunjac da uprska stvar. Što to kažem? Pazite se dunjca. To je tzv. muška dunja. Odmah znate da će stvar da se zakomplikuje:) Naime, dunjci su jako veliki plodovi dunje, mogu da teže do 2 kg. Lepi su, čvrsti, žuti k'o dunja, al' uglavnom truli iznutra. I, to je njihova mana. Ne mogu da se održe, a ništa Vam sa spoljne strane ne ukazuje na to da je unutrašnjost kvarna. Svaka sličnost sa stvarnim životom je namerna:)

I ovo nije kraj. Spremila sam za Vas, drage moje, i nešto od prirodnih kozmetičkih proizvoda. U ovo vreme kada ni kreme nisu više samo kreme:), a svakoj od nas je potrebna nega, evo starinskog recepta za losion protiv bora.

200 g kore dunje + 300 ml jače rakije (komovice)

ostaviti poklopljeno u staklenoj tegli 3 nedelje

Procediti i držati u tamnoj staklenoj bočici ili staklenoj bočici na tamnom mestu.

Time mazati lice 2x dnevno.

Ukoliko Vam je potrebna nega ispucalih usana usitnite u avanu (sameljite u blenderu) 1 kafenu kašiku osušenih semenki dunja i pomešajte sa 2 kafene kašike priključale vode. Promešajte i nakon deset minuta namažite ovime kožu usana.

Na kraju, za Vas strpljive, veliko hvala što ste imali želje i strpljenja da pročitate svaku reč. U to ime evo i dva receptića za pripremu dunja.

Starinska marmelada od dunja

prema ovom receptu

2 kg dunja

1 kg šećera

sok 1 pomorandže

sok 1 limuna

1 dl vode

Priprema:

*Dunje razrezati na četvrtine i izvaditi im semenke (koje možete sačuvati za „prirodno labelo“).

*Oprati i staviti u šerpu sa ostalim navedenim sastojcima da se ukuvaju. Vrlo brzo će biti gotove, pa pazite da se ne raskuvaju.

*Tako dobijenu smesu izmiksati u blenderu ili štapnim mikserom, pa je nasuti u prethodno oprane i ugrejane tegle.

*Vruću marmeladu sipati u tople tegle, zatvoriti i ostaviti da se ohladi.

*Sutradan marmeladu skladištiti u ostavu.

Napomena:
Od ove količine dobije se 4 tegle predivne i jako ukusne marmelade.

Slatko od dunja sa šargarepom

1 kg dunja

½ kg šećera

½ kg šargarepe

3 lista matičnjaka – po želji

Priprema:

*Dunje razrezati na polovine ili četvrtine, oguliti i izvaditi im semenke. Šargarepu oguliti i izrendati, kao jabuke.
*U širu šerpu posuti red šećera, red šargarepe, red šećera, red dunja, red šećera, red šargarepe... otprilike, od ove količine dobićete 4 reda.
*Kuvati (na umerenoj T, uz protresanje šerpe) dok se šećer ne istopi, a zatim ostaviti da se ohladi. Hladno slatko sipati u tegle i u slatko dodati matičnjak, po želji.

Napomena:
Od ove količine dobije se 3 tegle slatkog.
Ovo slatko je vrlo kompaktno, tj. nije tipično sirupasto. Naravno, dunje i šargarepa oslobode svoje sokove ali slatko zbog minimalne količine šećera i visokog nivoa pektina kod dunja mora biti gušće no uobičajeno, popularno, slatko.

Banica

2011-11-08T14:25:00.002+01:00

Polazim od pretpostavke da ste svi upoznati sa pojmom „banica“. Verujem da svako od Vas ima svoju viziju banice i zna standarde koje prava banica treba da ispunjava.

Moram Vam reći da ste svi u pravu i da svi niste u pravu – jer, banica je nešto što je na ovim prostorima različito od kraja do kraja, od kuće do kuće, od roda do roda, od majke do kćeri itd. A, to naročito važi za jugozapadni deo Srbije, tačnije, Niš i okolinu. Rekla bih, koliko tepsija-toliko i banica. Na primer, neki samsu (vranjansku praznu pitu sa prelivom od kiselog mleka i belog luka) smatraju pravom, izvornom, verzijom banice. Eee, pa nije nego?

Sada bismo mogli da se pozabavimo i razlikom između banice i kisele banice. Banicu ćete imati prilike da vidite u ovom postu, a kisela banica je kvasno, hlebno, testo, koje se deli na jufkice i filuje sirom i jajima, opet oblikuje u jufkice i ređa u tepsiju, preliva mašću, po želji, posipa sirom i jajima i na kraju peče.

I, tu bi se našlo mnogo onih koji bi rekli da je propeć (opet, vranjanski specijalitet) tata kisele banice...

Ma, mogli bismo otići i malo južnije, do Prizrena na primer, pa pogledati u njihovo gastronomsko nasleđe, pa da uporedimo... ali, onda se naše putovanje ne bi tu zaustavilo, već bi smo morali otići do Makedonije, Bugarske, Turske, ma mogli bi obići jugozapadnu Aziju...

I, zato kažem – svi su upravu i niko nije upravu.

Bitno je da zbog toga banica ne gubi na ukusu niti joj je mnogo bitno kog je porekla, sve dok se i dan-danas u slast ručka i nezaboravlja.

Banica ne poznaje univerzalni recept. Zato, nemojte se oslanjati ni na Patine ispise u „Velikom narodnom kuvaru“. To sam spomenula jer tu literaturu doživljavam kao jednu od retkih verodostojnih i pametnih knjiga na temu gastro-uživancije tj. kulinarstva.

Da svedem priču, banica je beskvasna pita sa razvijenim korama, punjena prevrelim sirom i zalivena mašću. Ostalo je sve dorada, prerada, modifikacija, mašta, želja za većim užitkom itd. Naravno, kada je kombinacija dobra banicu ništa ne može da naruži. Prijatno, dragi moji!

Za kore:

500 g mekog brašna

1 kafena kašika soli

300 ml tople vode

opciono - 1 jaje

±150 g brašna za razvijanje kora

Za fil:

200 g sira

opciono - 2 jaja

5-6 supenih kašika masti

+1 kafena kašika masti za premazivanje pleha

Priprema:

*Prosejati brašno.

*U brašno dodati so i promešati.

*U to dodati jaje i vodu, pa zamesiti glatko testo.

Za razliku od pripreme testa za „vučene pite“ (savijače, razvlakuše), ovo testo nije potrebno duže mesiti, već samo dobro sjediniti sastojke i kada masa postane glatka ostaviti je da malo „odleži“.

*Pokriti pamučnom krpom i ostaviti na toplom mestu 10-ak minuta.

*Zatim, testo podeliti na osam delova i svaki komad premesiti, uz dodavanje brašna po potrebi.

*Dobijene jufkice ostaviti na pobrašnjavljenu površinu i pokriti, kako se ne bi sušile.

*Svaku jufku fino razvaljati oklagijom, uz obavezno posipanje brašnom.

Bitno je da kore budu tanke, ali ne kao za baklavu (ultra-tanke), nadam se da će Vam kolaž biti od pomoći.

*Razvijenu jufku ostaviti na čist, brašnom posut, čaršaf i prekriti, kako se ne bi sušila.

Trudite se da kore što manje dodirujete rukama. Ukoliko je potrebno da je okrenete ili je prenosite sa radne površine namotajte razvijenu koru par puta na oklagiju i tako je prenesite. Isto ponovite i kada budete uzimali kore za filovanje. Znači, namotati na oklagiju pa spustiti na radnu površinu, a onda razmotati. Ponovo, naglašavam, potrebno je pobrašnjaviti kore, kako se ne bi lepile.

*Izdrobiti sir (stariji, prevreli, nikako mlad sir) i sjediniti sa jajima.
*Mast istopiti i ostaviti na toplom mestu (ovo je važno jer mast mora biti topla sve vreme dok se radi sa korama).

*Razvijenu koru namotati na oklagiju pa je preneti na radnu površinu.

*Koru posuti (ili premazati četkicom) sa 2-3 supene kašike otopljene masti, a zatim na koru naneti pomešan sir sa jajima. Voditi računa da kora ne bude potpuno prekrivena filom, već da se nalazi tu-i-tamo (3 supene kašike fila/kora).

*Zatim, preklopiti bočne ivice (1-2 cm) i iz 5-6 prebacivanja zarolati koru. Ovo je posebno značajno, jer kora ne treba da bude usko tj. tesno zamotana.

*Prvu nafilovanu koru, umotati u krug, pa je staviti na sredinu podmašćenog pleha/tepsije. Za ovu količinu testa potrebno je koristiti pleh/tepsiju prečnika 28-30 cm. Ostale nafilovane kore ređati oko nje, u krug, nastavljajući jednu do druge. Znači, kraj jedne kore potrebno je povezati sa početkom druge i tako redom...

*Pripremljenu banicu posuti/premazati ostatkom tople masti i peći u ugrejanoj pećnici na 220º C, od 30 do 40 minuta. Potrebno je da se ivice odvajaju od pleha i da banica dobije zlaćanu boju.

*Pečenu banicu izvaditi iz rerne, pa je vruću servirati, uz kiselo mleko, sir, jogurt, ajvar ili već kako Vam volja.

Napomena:

*Banicu nemojte seći nožem, već je lomite, što uopšte nije teško s'obzirom da se kore natopljene mašću divno odvajaju jedna od druge, a hrskavost gornje i donje strane kompenzovaće i više nego dovoljno onu mekoću koju banica zadržava između namotaja.

*Za razvijanje kora neophodna je tanka oklagija.

Ja je, nažalost, nemam, već se dovijam uz pomoć jedne plastificirane šipke, što nije ni prineti drvenoj oklagiji. Ništa nije ni prineti drvenoj oklagiji. To kažem jer viđam svakojake izmišljotine na ovu temu po radnjama. Zašto je drvo nezamenljivo? Zato što prilikom zahvatanja i rolanja testa, testo na drvetu stoji, što bi rekli „uhvati se“, pa nije potrebno da ga pridržavate s' kraja, kako se ne bi odvilo i napravilo nabore na kori. Još jedna stvar je bitna, a to je da uvek glasam ZA prirodne ili što prirodnije načine izrade, ishrane, života, uopšte.

Posna pita s' jabukama

2011-11-05T15:01:00.005+01:00

Jedna od meni najdražih poslastica je upravo ova pita. Skromna po sastojcima a vrlo zavodljiva ukusom. Uvek padam na takve kombinacije, jer sam od onih koji obraćaju pažnju na svaki sastojak i iako volim šarenolikost boja i širinu ukusa koje određena jela pružaju ipak uhvatim sebe da se više zadivim nad svedenim oblicima tj. kombinacijama, no nad onim "od svega po nešto".

Ovu pitu obožavam i zbog toga što ne gubi na volumenu. Znate ono, kada se peče odlazi pod nebesa, a kada se prohladi ljosne do poda - eee, to nije slučaj sa ovom posnom varijantom pite s' jabukama. Tome doprinose prezle i čvrsto tj. usko motanje rolni.

Pa, poslužite se i dopustite sebi svako odstupanje od ovog recopisa (ukoliko budete radili ovu pitu), jer volim da vidim Vaša različita izvođenja na istu temu.

P.S. Svima koji su proteklih dana mislili na mene i uputili mi poruke za brzo ozdravljenje - od srca se zahvaljujem:)

250 g kora za pite

100 g prezli

100 g šećera

¾ kafene kašike ekstr. vanile

¼ kafene kašike cimeta u prahu

50 ml ulja

300 g izrendanih jabuka

80 ml kisele vode + 10 ml ulja } za premazivanje kora

20 ml kisele vode

prah-šećer

Priprema:

*Dobro promešati prezle, šećer, ekstr. vanile i cimet.

*U smesu usuti ulje (50 ml) i dobro izmešati da se dobije fina, rastresita, smesa.

*Očistiti i izrednati jabuke. Oko 4 komada srednje veličine sasvim je dovoljno.

*Sjediniti 10 ml ulja i 80 ml kisele vode, za premaz.

*Kore slagati tako da šira strana bude donja ivica tj. do Vas.

*Razdvojiti kore ukoliko su slepljene i krenuti sa pripremom na sledeći način:

Prvu koru potpuno premazati k. vodom i uljem, i na to naneti prezle (oko 3-4 supene kašike), takođe po čitavoj površini.

Drugu koru potpuno premazati (kao i prvu), pa do polovine kore naneti prezle i ravnomerno posuti izrendane jabuke.

Presaviti bočne ivice ka unutra (za 1 cm), premazati kiselom vodom, kako bi se što bolje uvila rolnica, i zarolati koru počevši od sebe. Kore rolati što uže, kako bi bile dobro popunjene filom i zadržale na volumenu.

*Postupak ponavljati dok ima materijala. Od navedenih mera dobije se 3 rolne.

*U podmazan pleh ređati rolne, pa svaku zaseći makazama u dubinu, na 4-5 mesta. Ovako se pita vrlo lepo ispeče, a i praktično je iz razloga što se neće lomiti pri konačnom sečenju.

*Rolne premazati sa kiselom vodom (20 ml) i peći u ugrejanoj rerni, na 180º C 15-20 minuta tj. dok ne porumeni.

*Vrlo malo otvoriti vrata pećnice i ostaviti da se pita prohladi, 10-ak minuta.

*Hladnu pitu seći na onim mestima gde su makazama načinjeni zaseci, posuti prah-šećerom i služiti.

"U belom" - šarmantni, suvi, kolačići

2011-10-28T14:09:00.005+02:00

Ne znam da li ste nekada bili te sreće da kada unapred kažete da ćete negde ići ili nešto želite da uradite, prosto, od toga ne bude ništa. Ja sam tu školu odavno završila ali izgleda da s' vremena na vreme treba da ponovim (uvek istu) lekciju. Naime, planirala sam otići na desetak dana van grada, što i jesam, ali se vratih pre nego što odoh i to bolesna! Kakav osećaj, uh...

I, zato reših da se malo pozabavim ovde i ubacim koji receptić (ma, opušteno – nije zimnica, završeno je s' tim. Sada imate receptića za dve-tri godine, pa isprobavajte kol'ko želite). Rešila sam da postavim receptić za predivne, prhke i nadasve aromatične kolačiće, koje sam nedavno isprobala. Kolači odišu mirisom vanile i mešavine ukusa belog vina i ulja. Do skoro nisam bila ljubitelj belog vina u kolačima, ali primetila sam velike promene od kako se Vi i ja družimo, pa je i ova jedna od njih. Bila sam zatečena, verujte mi, mirisom kolača – to im je osobenost. Još nešto, vrlo bitno je da su najbolji četvrtog dana tj. što duže stoje to su bolji. Kod nas su preživeli pet dana, s'tim da ih petog dana nisam gricnula, jer neko ih je pre mene smandrlj'o. A, ja nisam cinkaroš, pa neću da kažem ko je taj:)

Ukoliko volite da se poslužite suvim kolačima uz kafu ili čaj, ove lepotice u belom biće pravi zalogaj za Vas. Pošto se bliži i sezona slavlja, možete ih poslužiti na svojoj trpezi za neku od svečanih prilika. Divan način kako se čulno obogatiti i usrećiti draga Vam bića.

Prema ovom receptu

125 ml belog vina

125 ml maslinovog ulja

125 ml suncokretovog ulja

100 g šećera

1 kesica vanil-šećera

250 g oštrog brašna

250 g mekog brašna

prstohvat soli

1 kesica praška za pecivo

±150g šećera u prahu

1 kesica vanil-šećera

Priprema:

*Tečne sastojke naliti u posudu i fino izmešati.

*Prosejati brašna, sastaviti ih i u to dodati so i prašak za pecivo, te promešati.

*U tako pripremljeno brašno dodati tečne sastojke, šećer i v. šećer, pa zamesiti glatku masu.

*Na blago pobrašnjavljenu radnu površinu prebaciti testo i rastanjiti ga na debljinu 1-1.5 cm. Modlicom seći testo na željene oblike.

*Kolačiće ređati u nepodmazan pleh, bez pek-papira i peći u prethodno blago ugrejanoj rerni na 180-190º C, 12 minuta.

*Pečene kolačiće, još vruće, obilno uvaljati u šećer u prahu pomešan sa vanil-šećerom.

*Ređati kolačiće u limenu ili staklenu posudu sa poklopcem, te ih odozgo još jednom posuti šećerom u prahu.

*Čuvati zatvoreno na hladnom mestu.

Napomena:

- Od ove količine testa izađe 2 pleha kolača.

- Prilikom pečenja druge ture, dovoljno je keksiće peći 8 minuta, jer je pećnica već ugrejana.

Zagorski štrukli - Kuvarijacije, Nada

2011-10-20T09:00:00.003+02:00

„Ovo je, u stvari, kuvana savijača. Odomaćena je u severozapadnim krajevima naše zemlje...“- reči su „Velikog narodnog kuvara“, Spasenije Pate Marković.

Danas naša zemlja ne doseže do spomenutih prostora. Pored toga što smo postali siromašni na drugim poljima, osiromašili smo i za gastronomsku zbirku divnih i bogatih jela. Jedno od takvih jela je i tema Kuvarijacija. Pogađate, to su Zagorski štrukli, sa Nadinog bloga.

Prva rečenica, u ovom postu, samo jednim delom opisuje štrukle. Ali, ne dajte se prevariti, nije ovo kuvana savijača. Nije ni približno savijači. Sličnost je u izradi testa (razvlačenju), ostalo je potpuno nova priča. Prednost dajem štruklima, uz svo poštovanje, staroj, dobro znanoj, dami – gospođi Savijači. Ipak, ovo su dve bliske ali ipak, jako različite kategorije.

Recept sam pratila od reči do reči, strogo se pridržavajući uputa. Osim, u sledećem:

- Količina namirnica potrebnih za nadev - za moj ukus previše je ½ kg sira, te sam koristila ±300 g. Tako umanjena količina učinila je štrukle i više nego nadevenim.

- Testo se razvlačilo k'o od šale, možda idući put ne budem koristila oklagiju, za početno rastanjivanje testa, već odmah krenem sa razvlačenjem kao kod klasične savijače.

- Nakon razvalačenja testa, obod (tvrđi, deblji, sloj koji je preostao) sam uklonila, nadev nanela kako je rečeno, preklopila krajeve, potom urolala i koristeći dršku varjače testo podelila utiskujući varjaču u testo, zatim presekla kafenom tacnom, poređala u pleh i pekla u ugrejanoj rerni, prema Nadinim uputima.

- Količinu preliva sam, takođe, prilagodila našim ukusima, jer volimo kada testo ima što hrskaviju koricu. Tako da je preliv zahvatio donju polovinu štruklica, a gornja polovina je bila fino hrskava.

Za testo:

300 g glatkog brašna
malo soli
1 jaje
2 supene kašike ulja + 2 za premazivanje
100 ml mlake vode
Za fil:
300 g svežeg, starijeg, sira
80 ml kisele pavlake
malo soli

1 jaje

3 supene kašike ulja
Za preliv:
80 ml kisele pavlake

100 ml mleka

malo soli

1 jaje

Priprema:

Pomešati brašno, so, ulje, jaje i mlaku vodu, pa umesiti glatko testo. Testo će biti tvrđe i žilavije strukture u odnosu na hlebno testo. Jufkicu namazati sa 2 kašike ulja, prekriti posudu pamučnom krpom i ostaviti da odmara 30-40 minuta (zavisi od sobne T).

Na stolu, prekrivenim čaršafom, razvlačiti jufkicu. Prvo jufku položiti na skupljene nadlanice, kao kada razvlačite testo za picu, lagano je, naizmeničnim pokretima levo-desno, rastanjiti sve dok možete rukama da vladate testom, zatim spustiti testo na čaršaf i razvlačiti ga kao testo za savijače/razvlaluše. Naime, obode testa zahvatati blago prstima i lagano vući ka sebi, u krug. Ukoliko testo pređe ivice stola, ništa ne mari, još bolje:) Sve vreme vodite računa da se testo ne cepa. Poneka rupica je dozvoljena ali budite što pažljiviji.

Kada je testo dovoljno rastanjeno (da bude prozirno i tanano) na donji deo razvučene jufke treba naneti fil. Sve navedene sastojke za fil dobro umutiti i rasporediti na donji deo kore, u 2-3 nivoa. Ostatak kore poprskati uljem.

Zatim, prebaciti bočne krajeve testa lagano, uz pomoć čaršafa. Voditi računa da ne bude previše preklopljeno, oko 2-3 cm sasvim je dovoljno. Zatim, zarolati testo od sebe ka gornjoj polovini testa, lagano, uz pomoć čaršafa, naravno.

Tako dobijen valjak na nekoliko mesta utisnuti drškom od varjače. Znači, dršku varjače prvo pritisnuti na polovinu valjka, zatim svaku dobijenu polovinu na polovine..., blago ali potpuno naslanjajući dršku varjače do dna testa. Od ove količine namirnica, dobije se 8 štrukli. Zatim, koristeći kafenu tacnu ili tanjirić zaseći dobro na mestima gde je prethodno utisnuto varjačom.

U nauljenu vatrostalnu posudu ili tepsiju poređati štrukle i peći u ugrejanoj rerni na 200 stepeni C, 30-ak minuta. Zatim, umutiti namirnice za preliv i preliti štrukle, pa nastaviti sa pečenjem još 10 minuta, dok ne dobiju finu pokoricu.

Služiti toplo.

Pošto nisam ljubitelj kombinacije sira i šećera, ni ovog puta nisam sebe uspela naterati da istu probam. Tako da su na stolu bili štrukli striktno punjeni sirom i zaliveni pavlakom. Znači, slana varijanta:)

Kompletan utisak je više nego pozitivan. Naime, prepleteni slojevi sira i testa, koje se sa lakoćom topi u ustima, mogu Vas naterati da preterate sa brojem pojedenih štruklica:) Ne, nisam ja preterala, ne dam se, hihihi – ali bilo nas je koji jesmo!

Nado, hvala što si nam na ovaj način približila Zagorje.

Miholjsko leto - eto ga, eto!

2011-10-12T11:24:00.005+02:00

Miholjdan i sunce koje uz mnogo muke obasjava kupole Beograda... Još malo kupaćemo se pod sjajem sunca i uživati u njegovoj toplini, doduše uz malo jutarnjih mrazeva i vidljivu slanu. Ali, radovaćemo se koloritu koji nas još uvek okružuje.

Uz to, ovaj period volim jer je ukus povrća najbolji upravo u ovom periodu. Zemlja osunčana tokom leta, puna života, bogata ukusom, sada pokazuje najbolje od sebe. Povrće je intenzivne boje i slatkastog ukusa, upravo savršeno za "vitaminiziranje" ali i pripremu zimnice. Evo je, opet ona i zimnica! - reći ćete. Nije meni do zimnice, stvarno nisam "okupirana domaćica", nego do lepote koju zdrava ishrana nosi. Oduševljena sam bojama, koje skoro da plamte iz tegli. A, trebam li spominjati ukuse?

Zato, evo predloga kako da zadržite lepotu miholjskih dana, mirisa koje nose, boja koje se najlepše pokazuju na pijačnim tezgama... Uz ovo, nikako nemojte propustiti da posetite Vama obližnje šume u ovom periodu. Miris kojim ćete nahraniti nosić i osvežiti pluća prijaće Vam poput esencije života! Uz to, šume su sada prepune plodova, nakupite koji žir, kesten, pečurkice, možda još koji zalutali šipak ili samo otiđite u šetnju i jednostavno, nakupite utiske.

Kuvani paradajz

Razmišljala sam da li uopšte da postavim tzv. recept za ovako pripremljen paradajz, s' obzirom da je skoro svima poznat i lak za pripremu. Na kraju, reših – neka, nek' se nađe:)

Količinu paradajza odredite prema sopstvenim potrebama.

Priprema:

Paradajz oprati, ukloniti mu peteljkicu, oguliti i iseći na komade. Samleti na mašini za mlevenje mesa. Tako pripremljen usuti u širu posudu i pustiti da provri. Kada provri, smanjiti T za dva nivoa, kašikom sklanjati penu, koja će izbiti na površinu u toku kuvanja. Sve dok paradajz „izbacuje“ penu nemojte soliti. Pred kraj, kada pene više nema, posoliti prema ukusu, skloniti sa plotne i puniti mlake flaše, do „vrata“, a zatim, dodati 4-5 listova suvog bosiljka, naliti uljem do polovine „vrata“ flaše i zatvoriti. Ovako pripremljene flaše staviti u kutiju, uviti u krpe ili prekriti toplim ćebetom, te ostaviti do sutradan. Narednog dana, nivo ulja će se smanjiti, flaše će se ohladiti, a Vi ih samo skladištite u ostavu.

Zeleni paradajz u marinadi

prema ovom receptu

Potrebne namirnice i način pripreme pogledajte ovde.

Cepkana paprika

Receptić je tu, odavno. Uz onaj, opšte poznati, postavila sam i malo izmenjen način pripreme.

Zeleni ajvar

prema ovom receptu

3 kg zelenog paradajza

300 g rena

3 dl ulja

200 g senfa

soli prema ukusu

Priprema:

Paradajz oprati, očistiti, iseći i samleti na mašini za mlevenje mesa. Pripremljen paradajz ostaviti 5-8 sati da se izdvoji višak tečnosti, a zatim većom cediljkom (kao za čajeve) zahvatati paradajz iz posude, pritiskati kašikom i cediti višak vode na taj nači, a zatim, takav paradajz smestiti u drugi sud.

Ren oguliti i izrendati ili samleti u blenderu. Vodite računa o sečivu, jer koren rena je izuzetno tvrd i ukoliko nemate ultra-jako sečivo nemojte na ovaj način sitniti ren, već ga izrendajte, što je odlično za sinuse:)

Senf i ulje umutiti mikserom, dodati paradajz i ren, te sve fino sjediniti (mikserom), dok masa ne postane homogena, poput namaza. Posoliti prema ukusu, još jednom izmiksati i puniti hladne tegle, vodeći računa da ne ostaju „vazdušni balončići“, znači, sabijati u toku punjenja i isto učiniti na vrhu. Zatvoriti i ostaviti uz ostalu zimnicu.

Ovo je odličan prilog uz pečenja, barena mesa, a odlično paše i uz gulaš, na primer.

"Rok trajanja utisnut na ambalaži"
U ovom slučaju to je trag zatrovane civilizacije, nažalost.

Daaaj nam Sunca...

2011-10-10T18:26:00.007+02:00

Nisam očekivala trenutno zahlađenje, te se nisam za isto ni pripremila. A, kada temperatura padne za dvadesetak stepeni onda nije za čuđenje ako i raspoloženje opadne, te sve mi se čini duplo teže nego do pre dva dana.

„Daj nam Sunca!“ - pevušim čitav dan. Inače, „Kosu“ obožavam ali to danas nije zbog teme filma već asocijacija na ovu pesmu - zaista bih da me malo ogreje Sunce:)

A, dok ovi hlađani dani ne prođu, ja reših da se na drugačiji način družim sa suncem.

I, pripremih čorbu od šargarepe - makar u tanjiru da vidim sunčeve boje!

½ kg šargarepe

0.5 dl ulja

1 glavica crnog luka

po potrebi vode, za dinstanje

¾ kafene kašike đumbira u prahu

1 supena kašika soli

1.5 l vode

½ veze lista peršuna

Za knedle:

50-60 g griza
(4-5 supenih kašika)

1 jaje

½ kafene kašike soli

Priprema:

Šargarepu oguliti i izrendati na strani za parmezan. Crni luk očistiti i sitno iseckati. Knedle pripremiti tako što sve navedene sastojke treba promešati da se stvori homogena smesa, te ostaviti da odstoji 15-ak minuta. Peršunov list oprati, obrisati od suvišne tečnosti i sitno iseckati.

U hladno ulje dodati crni luk i blago propržiti, smanjiti T i dalje dinstati. Voditi računa da ima vode sve dok potpuno ne omekša. Zatim, kada voda ispari dodati pripremljenju šargarepu i posoliti. Promešati da se sve sjedini i nakon par minuta naliti vodom. Kada voda provri dodati đumbir i nastaviti sa kuvanjem još 10-ak minuta. Nakon toga, dodati knedlice (formirati ih u okruglast oblik, pomoću dve kafene kašike) u kipuću čorbu, i nastaviti sa kuvanjem još 15-20 minuta na srednjoj T. Za pripremu knedlica sve sastojke dobro umutiti i formirati knedle željenog oblika. Napomena: Ukoliko smesu ostavite da po strani neko vreme, onda koristite manje griza (4 supene kašike), jer griz vremenom nabubri. Pred serviranje u čorbu dodati pripremljen peršunov list.

Po želji, čorbu služiti sa kiselom pavlakom i alevom paprikom ili uz sirće i biber... Prijatno!

A, sada malo i nečeg "konkretnog". Predstavljam divnu, mekanu veknu, tj. rolat sa kobasicom i mladim lukom. Testo je jako mekano, sladunjavo i aromatično. Vrlo zahvalno za različita punjenja. Ne narasta previše i zadržava formu. Ukoliko volite ovakve recepte, preporučujem Vam da probate i ovaj.

800-900 g brašna
(700-750 g za testo)

20 g kvasca

3 dl mlake vode

2 kafene kašike šećera

1 kafena kašika soli

0.2 dl ulja

300 g svežih kobasica

3-4 struka mladog luka

soli prema ukusu

ulja da prekrije dno posude

Za premaz:

3 supene kašike vode

4 supene kašike ulja

vrlo malo soli

Priprema:

Sjedinti kvasac sa vodom, šećerom i soli. Ostaviti da uskisne. Kada je kvasac pripremljen dodati ga brašnu i ulju, te zamesiti testo. Odmah podeliti testo na dve jednake jufke (loptice, kravajčeta), prekriti i ostaviti da se duplira.

Dok testo narasta pripremiti fil - opran i sitno isečen luk blago propržiti na ugrejanom ulju. Nakon 3-4 minuta dodati meso iz kobasica (sadržaj iz creva istisnuti nožem ili oljuštiti kobaju) i dobro promešati. Ukoliko je potrebno, viljuškom fino izgnječiti meso kako bi se dobila homogena smesa. Pošto je fil upržen dodati soli prema ukusu. Obratiti pažnju na pikantnost kobasica! Upržen fil ostaviti da se ohladi.

Nadošlo testo premesiti i rastanjiti u oblik pravougaonika, debljine do 1.5 cm. Na donji kraj, ka sebi, do 1/3 testa, naneti pripremljen fil. Bočne ivice prebaciti ka unutrašnjosti testa, kako fil ne bi iscureo (oko 1.5-2 cm), pa rolat uvaljati, počevši od sebe tj. donje, nafilovane strane. Tako pripremljen položiti ga u pleh za pečenje (obložen pek-papirom) i isti postupak ponoviti sa drugom jufkicom.

Pripremljena testa prekriti i ostaviti da nadođu, 10-ak minuta.

Pred pečenje rolate zaseći (do sredine, dubinom) makazicama u razmaku od 5 cm i premazati mešavinom ulja, vode i soli.

U ugrejanoj rerni peći rolate 20-30 minuta, dok ne porumene, na 200 stepeni C. Pred kraj pečenja (2-3 minuta pred kraj) rolate još jednom premazati mešavinom ulja, vode i soli.
Servirati toplo uz npr. crveni čatni ili jogurt.

Napomena:
- Rolat je izrazito aromatičan i jak je na ukusu, naravno zbog kobasica. Te, ukoliko planirate da ovo bude obrok za više od tri osobe, predstavljene mere će Vam odgovarati. U suprotnom, prilagodite mere - npr. prepolovite. Jedan rolat biće dovoljan. Ovo iz razloga što stajanjem dobija na aromi. Lično, meni postane prejak na ukusu i ne mogu ga jesti, kao dok je topao i svež.
- Rolat možete i zamrznuti ukoliko Vas očekuje neka brojnija zabava ili okupljanje sličnog tipa. Naime, postupak je isti sve do vremena pečenja. Rolat stavite u vruću rernu i zapecite dok ne dobije pokoricu (10-ak minuta). Izvaditi iz rerne, ohladiti (bez pokrivanja i sl.) i umotati u alu-foliju, te staviti u zamrzivač. Po potrebi, rolat izvaditi iz zamrzivača, odstraniti foliju, staviti na pleh sa pek-papirom i ostaviti da se otkravi 15-ak minuta. Peći u ugrejanoj rerni na 200 stepeni C (10 minuta), pa smanjiti na 180 stepeni C (10 minuta ili koliko je potrebno Vašoj pećnici). Za to vreme držati se uputa o premazivanju testa.

FBI-Vrtaljica,Snježa

2011-10-05T18:28:00.004+02:00

Kažu da sam otvorena osoba, koja je skoro uvek raspoložena za novitete, a to naročito važi kada je priprema nepoznatih recepata u pitanju. Te, isprobavanje recepata iz Snježine kuhinje nije mi bilo ni malo teško, naprotiv.

Snježu (virtuelno) poznajem ali nikada nismo bile u kontaktu, izuzev jednom prilikom, kada sam, oduševljena njenim „Marcipanom“, javila utiske u vezi kolača, koji sam po njenom receptu pripremila. Evo još jednog kruga „FBI igrice“, čiji je izumitelj (namerno to rekoh, jer dosadi mi pojam „autor“) mamajac. I, to je još jedna od dobrih joj ideja, jer baš se lepo okupljamo, posećujemo blogove, radimo na isprobavanju recepata, trudimo se, bla-bla... kako bi doprineli jedni drugima. Ovog puta, Snježa i Vrtaljica došle su „na tapet“. A, ja, shodno tome predstavljam deo odabranih recepata: kukuruzni kruh i poriluk s' mljevenim mesom.

Hleb smatram hranom zajedničkom svima nama. Bilo da je kvasni ili beskvasni, lepinja, somun, baget, naan... Skoro svi narodi u kulturama imaju hleb, kao pojam osnovne, nasušne, namirnice. Hleb je, za svakoga ko je u životu spoznao glad, dovoljan sam po sebi, i taj nikada neće dozvoliti da hleb propadne. Tako je mene učila moja baba, a i vremena su me naučila tome. Beše gladnih dana, beše nemaštine, beše... Zato, dobru sreću Vam želim i uvek imali hleb na trpezi!

A, kakav je, Snježin, "Kukuruzni kruh"? Hmmmm, diše i miriše. Zahvalan „pod rukom“, brzo narasta, peče se vrlo jednostavno, miriše kao najslađe pecivo, hrskav spolja i mekane „duše“. Snježo, divan ti je receptić. Hvala.

Kukuruzni hleb

prema ovom receptu

250 g kukuruznog brašna („Žitko“, Stari Mlinar)

1,5 dl vrele vode

500 g pšeničnog brašna

2,5 dl mlake vode

20 g kvasca

1 kašičica soli

1 kašičica šećera

1 kašika ulja

Priprema:

Kukuruzno brašno preliti vrelom vodom i dobro umešati, te ostaviti da se ohladi.

Kvasac i šećer rastopiti u mlakoj vodi, pa sačekati da nadođe.

U vanglicu usuti pšenično brašno, posoliti i kada je kukuruzno brašno ohlađeno, dodati ga pšeničnom. Sve, dobro pomešati, pa kada je masa sjedinjena dodati kvasac i umesiti testo. Pokriti vanglu i ostaviti testo da se duplira.

Testo premesiti i oblikovati po želji. Poređati u podmazan pleh i ostaviti 10-ak minuta da naraste.

Hleb peći u ugrejanoj rerni na 250 stepeni C, prvih deset minuta, a zatim smanjiti T na 200 stepeni i nastaviti sa pečenjem još 30 minuta.

Ispečen hleb izvaditi iz pećnice, blago poprskati hladnom vodom i prekriti pamučnom krpom, kako bi malo omekšao.

Služiti po želji.

Ukoliko praziluk volite i spremni ste da ga koristite u raznim kombinacijama, ovo je pun pogodak. Divan, kompletan, obrok, sa notom slatkastog u sebi, mamiće Vas na isprobavanje još dok se krčka. A, kada tanjir postavite pred sebe i Vama drage osobe, doživećete opuštajući osećaj i prijatan zanos koji Vas, ukoliko mu dopustite, može odvesti u dane kada ste kao dete trčkarali kroz kuhinju npr. Vaše bake i usput „gutali“ mirise domaće kuhinje.

Praziluk s' mlevenim mesom

prema ovom receptu

1 kg praziluka

500 g junećeg mlevenog mesa

5 čena belog luka

2 šargarepe

2 paprike

400 g pelata

so, biber prema ukusu

ulja po potrebi

Priprema:
Praziluk očistiti i oprati, pa iseći na parčiće dužine do 3 cm. U dublji lonac usuti vodu i kada provri dodati pripremljen praziluk. Nakon prvog „ključa“ praziluk procediti od viška vode. Povrće očititi, te isitniti prema ukusu. U hladno ulje dodati iseckan beli luk, papriku, šargarepu, pa blago posoliti i izdinstati na srednjoj T. Kada je povrće omekšalo, dodati mleveno meso i nastaviti sa obradom. Pred kraj prženja dodati biber, isitnjen pelat i praziluk, pa izmešati i ostaviti da krčka, na niskoj T, 10-ak minuta. Služiti toplo uz krompir-pire ili pirinač.

Limun čorba sa karfiolom

2011-10-03T10:25:00.003+02:00

Ovaj post nije za probirljive, kao ni za one koji bez jačih ukusa ne mogu.

Neretko, zadese me faze kada želim jesti što više povrća i što manje začinjena jela. Jedno od takvih jela bila bi i ova čorba. Unapred Vas informišem da je čorba „prazna“. Lično, mislim da našem organizmu treba više ovakvog „goriva“.

Za one koji vole baš ovakve ukuse sledi recept.

½ kg karfiola

1 l vode

1 kafena kašika soli

1 limun (sok)

3 supene kašike ulja

1 glavica crnog luka

2 čena belog luka

prema ukusu soli

prema ukusu suvog začina

± 8 dl vode

½ kafene kašike aleve paprike

po želji svežeg peršuna

Priprema: Karfiol fino oprati i razdvojiti na cvetove, željene veličine. U dublji lonac usuti vodu za barenje karfiola. Kada voda provri, posoliti je, sačekati da ponovo provri i u to dodati razdvojene cvetove karfiola. Bariti 5-10 minuta, procediti i spustiti u hladnu vodu. Nakon 5 minuta, karfiol ocediti od vode i preliti ga limunovim sokom, te ostaviti da odstoji oko 30 minuta. Za to vreme očititi i iseckati luk.

Na mlakom ulju izdinstati crni i beli luk, uz dodatak soli. Kada je luk omekšao i postao „staklast“ dodati vodu i pustiti da provri. Zatim, dodati karfiol i suvi začin, te nastaviti kuvanje još 5 minuta. Nakon toga, dodati alevu papriku i dobro promešati.

Servirati toplo uz dodatak peršunovog lista.

Napomena:

- Nemojte prekuvati povrće, naročito kada pripremate čorbe. Ovako pripremljen karfiol jeste mekan ali dovoljno kompaktan i hrskav da se ne pretvori u kašu. Ujedno, što manje kuvate povrće više vitamina zadržavate tj. aktivirate (uz neke izuzetke).

- Iznenađujuće je koliko čorba pruža užitaka: limunov sok kompletnoj priči daje posebnu notu osvežavajućeg i nenametljivog ukusa, koji ujedno krepi organizam i pojačava apetit.

- Čorbi gustinu daje sam karfiol, nemojte dodavati gustin, brašno ili (ne daj bože) neutralnu pavlaku, ona je, ovakva, sama po sebi dovoljna. Naravno, ukoliko želite možete smanjiti količinu vode i time dobijate još više na gustini.

Štanglice s' karamelom

2011-09-26T18:17:00.009+02:00

Da Vam kažem nešto? Od kako sam pripremala i postavila onaj prošli post, muka mi je da postavim bilo šta novo gde treba ukucati više od dva-tri reda. Te, postavljam samo mali uvod.

Znate za okupljanje food blogera? Znate za teglicu sa karemelom, od Maje?

Preliv je proban još prvog dana, ali ja „zabranim“ dalju degustaciju želeći da ga ubacim u neki „program“. I tako, ćutao je u frižideru do pre neki dan, i onda poslužio svrsi.

Više i tačnije o karamelu možete pronaći kod Maje.

200 g margarina

200 g masti

150 g šećera

1 supena kašika ekstrakta vanile

(ako je mast kupovna)

20 g kvasca

150 ml mlake vode

1 kafena kašičica soli

do 800 g brašna

(650-700 g za testo)

100 ml karamel preliva

3 (ravne) supene kašike pekmeza

prah-šećer po želji

Priprema:

Kvasac i so rastopiti u vodi, te sačekati 10-ak minuta. Umesiti testo od margarina, masti, šećera, vanile, kvasca i brašna.

Napomena: Svi sastojci bi trebali biti sobne temperature.

Prvo, lagano sjediniti margarin i mast, dodati šećer i vanilu, a zatim kvasac, pa dobro sjediniti.
Napomena: Ekstrakt vanile možete dodati ukoliko niste sigurni u ukus masti, kao što je kupovna. A, ako imate, proverenu, domaću mast, ovaj sastojak nije neophodan.

Na kraju, dodavati brašno i to iz više puta. Nemojte celu količinu brašna dodati odjednom. Prvih par minuta možete testo mutiti mikserom, a onda ceo postupak ide ručno.

Tako dobijeno testo, podeliti u četiri jufkice i svaku rastanjiti okgladijom što tanje (0.5 cm).
U ovom koraku koristite ostatak brašna, kako bi pobrašnjavili radnu površinu i kako se kore ne bi lepile za podlogu na kojoj radite.

Dimenzije kolača iznose 20 x 30 cm tj. polovina velikog pleha od rerne.

Na prevrnut pleh položiti prvu, rastanjenu koru, zatim, premazati je karamel prelivom i tako redom, do četvrte.

Napomena: Kako bi Vam bilo lakše pri radu, razvucite po dve kore. I, tako, odmah "slepite" namazani karamel.

Četvrtu koru premazati pekmezom po želji. Ovog puta, koristila sam Pijani pekmez.

Od ostataka koji se dobiju prilkom zasecanja testa, dobiće se još jedna, peta, kora. Nju blago položiti odozgo i ne treba je mazati.

Proveriti da li su ćoškovi i ivice dobro položeni.

Ostaviti kolač da odstoji oko 20 minuta, a zatim ga peći u blago ugrejanoj rerni na 180 stepeni C, dok ne porumeni, tj. oko 20 minuta. Isključiti pećnicu i ostaviti kolač u rerni, sa otvorenim vratima pećnice.

Ohlađen kolač seći na šnite ili kockice i posuti ga prah šećerom, po želji.

Majo, hvala na poklonu divnog ukusa:)

Boje jeseni... u teglama stoje

2011-09-22T23:20:00.044+02:00

Prošlogodišnji postovi na temu zimnice zasijali su svom silinom ove sezone. Duže od tridesetak dana Vašu pažnju privlače recepti za zimnicu. Videvši to, rešila sam da objavim još koji recept i da prošlogodišnje objave ažuriram.

Nisam od vrsnih poznavalaca zimnica, ali umem da prepoznam zdravu i ukusnu zimnicu. Zdravu zimnicu izuzetno cenim. Poenta ostavljanja hrane je da bude zdrava i hranljiva, a ne prepuna konzervansa. Naši stari nisu koristili industrijske konzervanse, a ipak su uspevali da očuvaju zimnicu zdravom. Njihovi saborci u očuvanju hrane bili su tzv. prirodni konzervansi - vinov list, biber, slačica, korijander, bosiljak, ren, drenak, čičak... a, i obavezno „kuvanje i umotavanje tegli“.

Neke od recepata za zimnicu bez konzervansa izlažem ovog puta. Inače, sve je oprobano i nema laži-nema prevare.

Posebno se zahvaljujem porodici Vitezović, na slatkom od borovnica.
Ovo slatko je jedinstvenog ukusa upravo zbog samih plodova borovnice. Bobica, koja u sebi krije atomsku snagu zdravlja, raspršiće se u Vašim ustima istog momenta kada kap sladi dodirne Vaš jezik.

ČATNI SA ŠLJIVAMA I PARADAJZOM

600 g šljiva bez koštice
600 g paradajza
200 g šećera
150 g soli
280 g jabukovog sirćeta
2 jabuke
2 veće glavice crnog luka
(po želji belog luka)
2 kafene kašike đumbira
2 kafene kašike kima
1 kafena kašika cimeta
1 kafena kašika korijandera
1 kafena kašika chili paste
4-5 supenih kašika ulja

Priprema: Oprati šljive, prepoloviti ih i odstraniti koštice. Paradajz oprati, oljuštiti i iseckati na četvrtine. Jabuku oprati, oguliti i izrendati. U dublju posudu usuti ulje i kada se zagreje dodati sitno iseckan crni luk, prodinstati i dodati đumbir, kim, cimet, korijander, chili pastu. Smanjiti T, pa u to dodati izrendanu jabuku, so i šećer, te promešati. Kada masa počne da se sjedinjava dodati paradajz, sirće, promešati i nakon 10 minuta dodati šljive. Temperaturu smanjiti za jedan nivo i pustiti da se krčka, uz stalno mešanje, oko 30 minuta. Tačnije, dok masa ne počne da se pretvara u gust sirup/kašu. Tako pripremljen čatni sipati u tople tegle, zatvoriti i pasterizovati.

U dublji sud staviti pamučnu krpu na dno a zatim poređati tegle, vodeći računa da se ne sudaraju (kako ne bi zveckale) i ukoliko je potrebno odvojiti ih još jednom pamučnom krpom. Naliti vode do 3/4 tegli, staviti na hladnu plotnu i uključiti da se tegle zagrevaju. Kada voda krene da vri, smanjiti T za dva nivoa (Vi poznajete svoj šporet najbolje) i ostaviti da lagano vri oko 10-ak minuta. Nakon toga isključiti šporet i ostaviti tegle u šerpi da se skroz ohlade. Kada su se ohladile do sobne T izvaditi ih, obrisati i odložiti na predviđeno mesto.

KEČAP

2,5 l mlevenog paradajza

5 većih crvenih paprika
5 srednjih glavica crnog luka
½ kafene šolje soli (50 ml)
½ kafene šolje šećera (50 ml)
½ kafene šolje sirćeta (50 ml)
½ kafene kašike bibera
prstohvat cimeta

Priprema: Paradajz oprati, oguliti, odstraniti koren i samleti na mašini za mlevenje mesa. Papriku i crni luk oprati, očistiti, odstraniti semenje iz paprike i iseći na krupnije komade. U dublju šerpu usuti mleveni pardajz, dodati crni luk i papriku, pa staviti da se kuva. Kuvati na srednjoj temperaturi sve dok se masa nesjedini tj. dok ostane vrlo malo tečnosti. U toku kuvanja, mešati da masa ne zagori. Zatim, sve ispasirati, vratiti u šerpu, dodati so, šećer, sirće, biber i (po želji) cimet, promešati i kuvati na srednjoj T dok smesa ne postane gusta kao pekmez.
Napomena: Budite oprezni sa dodavanjem cimeta – njegov ukus ume da „začini“ kečap. Lično, pripremam ali samo po 1-2 tegle takvog kečapa. Zatim, toplim kečapom puniti tegle i pasterizovati.

SALATA OD PATLIDŽANA

prema ovom receptu

3 kg patlidžana

soli za usoljavanje

75 ml soli

75 ml alkoholnog sirćeta

85-90 ml vode

200 g belog luka

2 veze peršuna

5 crvenih paprika

ulje za prženje (oko 4-5 dl)

Priprema: Patlidžane oprati, odstraniti krajeve i iseći na režnjeve debljine 2-2,5 cm. Ređati ih u dublju vanglu/posudu i svaki red patlidžana blago posoliti (npr. pun prstohvat soli/red). Tako pripremljene, pokriti pamučnom krpom i ostaviti da odstoje 24 h. Nakon toga, višak tečnosti će biti sakupljen na dnu, tako da poslednji (donji) red patdližana nemojte koristiti za ovu salatu ukoliko ne želite. U širu šerpu uliti malo ulja i zagrejati, pa na taj način pržiti patlidžane po 1-2 minuta sa svake strane.

Napomena: Nemojte ih pržiti u dubokom ulju, jer „popiće“ previše ulja.

So, sirće i vodu prokuvati i ohladiti.

Papriku oprati, očistiti od semenki i iseći na krupnije komade. Beli luk očistiti. Peršun dobro oprati. Sve navedeno staviti u blender i fino iseckati. Zatim, sjediniti sa ohlađenim presolcem.

Na dno svake tegle nasuti 1-2 supene kašike pripremljene smese, pa ređati po 2-3 koluta patlidžana, a zatim opet zaliti smesom i tako do vrha tegle, s'tim da se odozgo prelije sa smesom. Tegle zatvoriti i ostaviti na predviđeno mesto.

KISELI KRASTAVCI
prema ovom receptu

±6 kg krastavaca

4 l vode
8 supenih kašika šećera
4 supene kašike soli
4 kafene kašičice bibera
4 kafene kašičice slačice
1,2 dl esencije

Priprema: Krastavce potopiti u dublji sud sa vodom i svaki oribati sa malom četkicom, prethodno opranom u sodi-bikarboni. Napomena: Najvažniji korak u pripremi ove zimnice je dobro oprati krastavce. Nakon što su krastavci fino očišćeni, vodeći računa da su svi zdravi i da nema trulih, još jednom ih proprati u dubljoj posudi ili na način koji Vama najviše odgovara.

Pripremljene krastavce slagati u tegle, pritisnuti plastičnim pritiskačem i ostaviti sa strane.

U vodu usuti šećer, so, biber, slačicu i esenciju, sve dobro promešati i ostaviti da provri. Skloniti sa ringle i prohladiti. Prohlađenim nalivati pripremljene tegle, pa ih zatvoriti i pasterizovati.

KISELE PAPRIKE BARENE U ULJU

prema ovom receptu

10 kg pradajz-paprike

(mogu i somborke na ovaj način)

6 l vode

2 dl esencije

2 dl ulja

150 g šećera

150 g soli

Pripema: Paprike oprati, oštrim nožem odseći drškice i čačkalicom izbockati na par mesta. U vodu usuti esenciju, ulje, šećer, so i kada provri u tečnosti bariti pripremljene paprike po 2-3 minuta sa obe strane. Paprike slagati u tegle i zalivati presolcem. Pokriti tegle tacnicama i ostaviti ih umotane u tople čaršafe ili tanje ćebe do sutradan. Sledećeg dana po potrebi presložiti paprike, pritisnuti plastičnim pritiskačem i preliti ostatkom presolca, te poklopiti i ostaviti na predviđeno mesto.

FEFERONE

±1 kg ljutih paprika
1 l vode
2 supene kašike šećera
1 supena kašika soli
0,3 dl esencije

Pripema: Paprike dobro probrati (odvojiti zdrave, čvrste plodove), oprati i (gusto) naređati u željenu bocu ili staklenu teglicu. Ukuvati presolac od vode, šećera, soli i esencije, pa kada provri skloniti sa ringle i prohladiti. Kada je tečnost mlaka, njom preliti poređane feferone i ostaviti pod toplim čaršafom ili ćebetom do jutra (bez zatvaranja). Sutradan, po potrebi doliti presolca i dobro zatvoriti. Odložiti u ostavu.

ZELENI PARADAJZ U MARINADI

prema ovom receptu

5 kg zelenog paradajza

15 komada ljutih paprika

1 veza lista peršuna

1 veza lista celera

4 glavice belog luka

Za preliv:

200 g soli

200 g šećera

500 ml ulja

500 ml sirćeta

200 ml vode

Priprema:

Sastojke za preliv sjediniti i skuvati. Kada provri skloniti sa plotne i ohladiti.

Odabrati sitan, zdrav, zeleni paradajz, te ga oprati i obrisati.

Naređati paradajz u pleh i peći u ugrejanoj rerni na 220 stepeni C, dok mu se ljuska malo ne odvoji od „mesa“ ili dok se smežura. Zavisi, jer paradajzčići različito reaguju.

Paradajz peći ne više od 10 minuta, jer treba da zadrži čvrstinu.

Ljute papričice izabrati prema ukusu. Lično koristila sam crvene, zbog kolorita.

Ukoliko volite ljuto pridržavajte se originalnog recepta (25 komada).

Papričice blago propeći (više oprljiti) na rignli, ohladiti i preseći na više krupnih delova (ne treba seći na sitne komade).

Nije potrebno ljuštiti paprike.

Peteljke odstraniti.

Beli luk očistiti i izrendati na strani za rendanje jabuka.

Peršun i celer oprati i iseckati prema želji.

U veću posudu (šerpu, vanglu) staviti paradajz. Ukoliko ima većih, preseći ih na polovine, kako bi mogli da se lepo pakuju u tegle.

U posudu dodati pripremljen peršun, celer, ljutu papriku i beli luk, promešati i preliti ohlađenim prelivom, a zatim još jednom promešati.

Prekriti i ostaviti da odstoji 24 sata; promešati 3-4 puta za to vreme.

Sutradan paradajz poređati u tegle.

Na dno, prvo, naneti 2 supene kašike preliva, zatim poređati sloj paradajza, zatim, zahvatiti kašikom celer, peršun, papričicu i beli luk, pa sipati preko, vodeći računa da salata sadrži dovoljno od svih sastojaka. Postupak ponavljati dok ima mesta u tegli. Tegle puniti do grlića.

Na kraju, pritisnuti pritiskačima, po potrebi naliti prelivom, poklopiti i pasterizovati.

U dublji sud staviti pamučnu krpu na dno a zatim poređati tegle, vodeći računa da se ne sudaraju (kako ne bi zveckale) i ukoliko je potrebno odvojiti ih još jednom pamučnom krpom. Naliti vode do 3/4 tegli, staviti na hladnu plotnu i uključiti da se tegle zagrevaju. Kada voda krene da vri, smanjiti T za dva nivoa (Vi poznajete svoj šporet najbolje) i ostaviti da lagano vri oko 10-ak minuta. Nakon toga isključiti šporet i ostaviti tegle u šerpi da se skroz ohlade.
Kada su se ohladile do sobne T izvaditi ih, obrisati i odložiti na predviđeno mesto.

VERIČINO SLATKO OD BOROVNICA

1 kg borovnica
1 kg šećera
2-3 koluta limuna

Priprema: Borovnice fino prosejati od prljavštine i otpadaka (kao pasulj), oprati i ostaviti 30-ak minuta da se ocede od viška vode.

U širu šerpu usuti malo šećera, da prekrije dno šerpe, dodati sloj borovnica, prekriti šećerom i tako redom do vrha šerpe, s'tim da šećer bude na vrhu. Šerpu pokriti pamučnom krpom i odložiti na hladno mesto (podrum, frižider...) do sutradan. Napomena: Ovo se čini iz razloga što borovnica pusti dosta svog soka dok „odleži“ u šećeru.
Šerpu staviti na plotnu i kuvati slatko. Slatko kuvati na srednjoj T, lagano mešajući ili bolje tu-i-tamo protresti šerpu, kašikom skidati penu koja će se tokom kuvanja izdvajati. Pri kraju kuvanja dodati kriške limuna i nakon toga isključiti plotnu, te nastaviti kuvanje dok je plotna topla.
Skuvano slatko sipati u tegle, zatvoriti, umotati u čaršaf ili ćebe i ostaviti da se ohladi. Sutradan, tegle ostaviti na predviđeno mesto.
Napomena: Slatko je skuvano kada ga izručite na tacnu, povučete crtu kašikom i ostane jasan trag.

SLATKO OD NELJUŠTENIH ŠLJIVA (sa rumom)

prema ovom receptu

1 kg šljiva (bez koštice)
800 g šećera
150 ml vode
2-3 koluta limuna
2-3 lista bosiljka
0.2-0.3 dl ruma

Priprema: Šljive opati i prepoloviti, te odstraniti koštice. U širu šerpu usuti šećer i vodu, pa na srednjoj T lagano rastopiti. Kada budu vidljivi balončići i sirup počne da vri dodati šljive. Slatko ne mešati, već povremeno protresati šerpu. Sve vreme sakupljati penu sa šljiva. Pri kraju kuvanja dodati bosiljak ili rum – obe kombinacije su odlične, mada, lično, više volim rum. Ukoliko dodajete bosiljak, izvadite ga pre nego tegle napunite slatkim. Napunjene tegle fino ušuškati čaršafom ili ćebetom i ostaviti do sutradan, na toplom. Sutradan, tegle ređati na police.

Napomena: Slatko je skuvano kada ga izručite na tacnu, povučete crtu kašikom i ostane jasan trag.

PIJANI PEKMEZ

1 kg šljiva (bez koštice)

700 g šećera

0.2 dl rakije "Šljivovice"

20 kapi ekst. ruma

2 zelene kurkume

vrlo malo cimeta

(nepun prstohvat, na vrh kašičice...)

Priprema: Šljive oprati, razrezati na polovine i odvojiti od koštica. U dublju šerpu usuti red šećera, red šljiva i tako 3-4 puta, s'tim da šećer bude na vrhu. Staviti na plotnu i kuvati, uz redovno mešanje. Na početku kuvanja neka T bude maksimalna, a čim počne da vri smanjiti T na srednju vrednost od ukupne koju Vaš šporet ima. Kuvati sve dok ne počne da se pretvara u gustu, kašastu smesu. Tada dodati rakiju, rum, sadržaj (crne, sitne, semenke) zelene kurkume i malo cimeta. Napomena: Zelene opne kurkume odbaciti, a samo sitna zrna ubaciti u pekmez. Sve dobro promešati i nastaviti kuvanje dok ne primetite da varjača ostavlja trag po dnu šerpe. Zatim, vruć pekmez naliti u tegle, zatvoriti i ostaviti da se ohladi. Sutradan, pekmez ređati na police sa zimnicom...

Skup food blogera, Beograd, 17. septembar 2011.

2011-09-20T15:22:00.025+02:00

U vremenu kada je druženje postalo pojam koji je u deficitu, okupljanje koje se dogodilo u subotu, 17. septembra, može poslužiti za primer. Primer - nama samima i svima koji će ovo čitati ili samo prelistati. Naročito, jer ovo je druženje koje su organizovali virtuelni poznanici i ljubitelji hrane. Ko bi mogao pomisliti da će razmenjivanje mišljenja, recepata, saveta i ideja putem Interneta moći da se pretoči u divno druženje, uz predivnu hranu.

Pripreme za ovo druženje, u mom slučaju, trajale su samo par dana, ali će zato rezultat i utisak koji sam ponela sa okupljanja biti dugo prisutan i osetan. Zašto? Zato jer su svi bili jako dobro raspoloženi, a i ako se dogodio pad energije niko nije želeo da to prikaže. Svi su bili puni dobre volje i lepo raspoloženi, vedri i nasmejani. Utisak koji dominira je da oni koji bi imali pravo da pokažu dozu sujete to nisu pokazali, i tako sam se još jednom uverila da su svi veliki ljudi, ustvari prizemni i svesni svog realnog značaja.

Nekoliko dana zaredom mailovima smo se informisali i dogovarali kako bi druženje bilo što bolje organizovano. Ali, najveći udeo a i teret ovog okupljanja preuzela je na sebe Maja, koja je sa Marijom uspešno odradila posao organizatora i domaćice. Devojke, hvala vam.

I, tako... iskoristili smo divan pozno-letnji dan kako bismo uživo videli jedni druge, prozborili koju reč na razne teme i naravno, potvrdili ili demantovali sami sebe o donekle, već formiranom mišljenju koje smo imali o našim food-blog kolegama.

Posebno i strogo čuvana tajna, bilo je prisustvo (T&T)andema, koje je u meni probudilo vrlo iskrene emocije, jer čim sam ugledala Tadeju osetila sam da je vrlo draga i prijatna osoba. Tadeja, hvala za divan gastronomski užitak i otkrovenje. Ulje sa aromom belih tartufa definitivno je odnelo prevagu nad ostalim stvarima. Rame uz rame sa uljem, stoje Majine Reforma kocke, a zatim, tu su Miličin čokoladni hleb sa namazom od maskarpone sira sa bademima, Majina pita sa prazilukom i pirinčem, Anina štrudla, Integralni krekeri Maje Černjev, Majine kiflice, Tacine urmašice, Jelenino bavarsko pecivo i pita sa medom i orasima, koju na veliku žalost nisam uspela da probam i jako se kajem zbog toga. Uz ove divotice tu su bila i druga posluženja, koja nisam uspela da probam, a to su: Marijin rolat sa spanaćem, Rafaelo kuglice, Sanjini diplomat sendviči, tri vrste rolata Maje Černjev, kao i nebrojeni sitni kolači.

Maja i Jelena učinile su ovaj skup još prisnijim i dražim time što su svakom učesniku darivale Karamel preliv i Ušećerene jabuke. Originalne ideje i vrlo prijatno iznenađenje. Hvala vam, puno.

Fotografije učesnika ovog skupa nisam uspela da načinim, valjda, vođena idejom "ima vremena", a na kraju, sa skupa sam otišla bez fotografija. Ali, zato svi koji bi želeli da vide lica veselih food blogera to mogu učiniti npr. ovde.

Hvala Maji i Mariji, kao pokretačima i organizatorima čitave manifestacije (može se tako reći?), kao i svima koji su taj dan učinili lepim i punim dobre zabave i hrane.

Kiflice sa sirom, koje nam je Maja poslužila, zaista su najmekše i najvazdušastije kiflice koje sam probala. Da ne govorim o Majinom trudu da kiflice budu sveže ispečene, te je zato tog jutra, ljudski, poranila:)

I, ovo je Majinih ruku delo - starinska pita od praziluka. Ne biste nikada pogodili da je u njoj praziluk. Upržen na fin način, začinjen taman koliko treba da Vam čula ne podivljaju, već da se latite još kojeg parčeta.

Još jedno slano posluženje - Anini, mafini sa fetom, maslinama i sušenim paradajzom. Aromatično i mekano pecivo. Za receptić ćemo malo pričekati.

Jelena nas je ovim bavarskim perecama jako obradovala.

Uz to, na ovaj način smo u druženje uključili i blogerku sa Novog Zelanda, a "naše gore list", Dubravku/Džoli, po čijoj želji i receptu je Jelena pripremila ove divne perece. Devojke, hvala vam. Zaista su jako ukusne i stvarno, najbolje bavarsko pecivo koje sam probala do sada.

Jelenin specijalitet - česnica, tj. masna pogača. Ne mogu Vam preneti svoje utiske, jer nisam probala ovo pecivo, koje je zaista divno mirisalo i vrlo primamljivo izgledalo. Jeco, čestitke na trudu:)

Integralni krekeri sa semenom lana, bundeve, suncokreta, belim vinom i suncokretovim uljem, bili su vrlo ukusni, a delo su Maje Černjev.

Rolat sa sirom, Maje Černjev.

Rolat sa pečurkama, takođe, Maje Černjev.

Pica-rolat sa krompirovim testom, Maje Černjev.

Uz ova peciva, Maja je bila jako vredna i darežljiva, te nas je počastila i kutijom divnih, sitnih kolača. Majo, hvala puno.

Rolat od spanaća, kojim nas je počastila Marija, delovao je jako dekorativno. Nažalost, Marijine Rafaelo kuglice nisam uspela da fotkam, inače, pobrale su samo reči hvale:)

Ovo su Sanjini diplomat sendviči u dve varijante - sa pečenicom i tunjevinom. Hvala, Sanja.

A, sada prelazimo na deo slatkog dela posluženja koje se tog dana našlo pred nama:

Divna, štrudla sa orasima i džemom, koju nam je Ana donela, jako je fina poslastica, koju su hvalili i moji ukućani, nakon što sam im donela malo od ovog divnog kolača. Ana, hvala puno.

Jelenini trouglovi od meda i oraha - preporučujem od srca. Divan kolač, sa notom starih vremena. Još jedna vrlo dobra poslastica:)

Na dar - ušećerene jabuke, naše vredne blogerke Jelene. Zaista, čarobna ideja i opet nešto što nas seća na vašare, detinjstva i neka prošla vremena. Znate li koliko asocijacija budi ovakva velika-mala stvar? Jelena, hvala.

Milica me je jako prijatno iznenadila sa ovom, do tada, ne probanom kombinacijom. Mogu reći, da sam bila oduševljena. U pitanju je čokoladni hleb sa namazom od maskarpone sira i badema. Milice, bravo! Uz to, liker (od ribizli, višanja i malina) kojim nas je Milica poslužila bio je vrlo pitak ali i opasan, ako niste u formi;) Pozdravi mamu, Milice.

Još jedna, dobra, stara poslastica, kojom nas je počastila Taci, našla se pred nama - knedle sa šljivama. Hvala, Taci.

Volite urmašice i znate kako treba da izgledaju? Probajte Tacine i bićete oduševljeni. Jako uspešno pripremljen kolač. Divna šara, dovoljno sirupa i fino natopljen kolač.

A, za kraj ono najslađe, Majine Reforma kocke. Reforma torta pripremljena na vrlo maštovit i originalan način. Majo, zaista sam bila bez reči i uživala u svakom zalogaju. Hvala za divan ugođaj. Bravo!

Tadeja i Timna su me jako obradovale, kao što rekoh, i posebno se zahvaljujem našim gošćama što su nam ulepšale druženje i počastile finim gurmanskim raritetima, kao što je maslinovo ulje sa aromom belih tartufa i paški sir, koji je, ako sam dobro shvatila Tadeju, prošle godine, u Londonu, proglašen za najbolji sir na svetu. Hvala, drage naše i dođite nam ponovo:)

Za sve koji se ne boje nepoznatog - ovo će biti savršeno! Ni reči o prenaglašenom ukusu tartufa već divna mešavina maslina i ovih, malih, pečuraka, koje se zlatom smatraju:)

Za zainteresovane ili znatiželjne, nadam se da je ovo bilo i više nego dovoljno. A, za društvo sa Ade, veliki pozdrav i veliko hvala!

Kokos kolač sa šljivama i vanilom

2011-09-12T17:05:00.007+02:00

Nisam ni slutila koliko volim naše blogerske igrice dok nije došao letnji raspust i ni jedne teme za napraviti – joj, tada sam shvatila da sam se navukla. Nekad učestvujem - nekad ne, ali uvek propratim, to je sigurno. I, evo sada sa nestrpljenjem predstavljam kolač koji je namenski rađen na temu igrice Ajme, koliko nas je – čija je domaćica Snježa. I, to bi ovog puta bio moj doprinos našim kulinarskim igrarijama.

Šljive su voće koje me podseća na selo, brda, pašnjake, voćnjake, radne seljake i Srbiju, uopšteno. Kao mala, mnoga sam leta provodila na selu i pomagala oko branja ili sakupljanja šljiva. Nažalost, selo je opustelo. Voćnjaci puni, grane se povile od roda, ali nema nikoga u njima. Ne čuje se pesma, ne vide se zaprege, traktori; nikog nema da sedi u livadi, odmara telo iznureno radom, mezeti sir, krastavac, pršutu, svež hleb i stidljivo potegne po neku rakijicu, da mu da snage...

Šljiva - puni podrumi bačvi u kojima vri šljiva, tek podložena vatra, kazan za rakiju, tegle pune slatkog, pekmeza i naravno buhtle, kiflice, palačinke – u sve se umešala.

U skladu sa već opisanom atmosferom pripremila sam jednostavan kolač sa šljivama, koji odiše šarmom kokosa i vanile. Nikakve fancy namirnice, samo ono čega skoro uvek ima u kući.

Kako bih Vam što bolje dočarala ukus i strukturu kolača reći ću da je čulan u potpunosti (miris, ukus, struktura). Ukoliko budete pripremali ovaj kolač radujte se aromi vanile i kokosa, koji će Vam prostor lepo osvežiti, a prilikom degustacije obratite pažnju na šušnjavi (šuškajući) zvuk koji se dobije kada viljuškom zahvatite parče. Šljiva će, svojim ukusom, osetno ublažiti sladunjavi ukus biskvita i tako napraviti prijatno iznenađenje Vašem nepcu.

3 jaja
300 g šećera
1 dl ulja
250-300 g brašna (prema ukusu)
100 g kokosovog brašna
ekstrakt vanile po želji
1 prašak za pecivo
500-600 g šljiva
prah-šećer za posipanje
prstohvat cimeta

Priprema: Oprati šljive, odvojiti od koštice i ostaviti sa strane. U okrugli pleh (28 cm) položiti pek-papir. Po obodu pleha poređati šljive, u razmaku koji Vam odgovara. Odvojiti žumanca od belanaca. Belanca umutiti u čvrst šne. Žumanca umutiti sa šećerom. Kada su fino sjedinjena dodati belanca i nastaviti mućenje. Zatim, dodati ulje, vanilu, brašno, kokosovo brašno i prašak za pecivo. Nakon svakog dodatog sastojka umutiti smesu. Tako pripremljenu smesu izliti u pripremljen pleh i laganim pokretima je fino razmazati. Zatim, na testo slagati preostale polutke šljiva, u kružnom obliku (ili po želji). Peći u ugrejanoj rerni na 180-200 stepeni C, oko 20 minuta ili dok kolač ne dobije tamno-žutu boju. Za svaki slučaj, probodite kolač čačkalicom, te ukoliko ne ostaje traga, kolač je pečen. Isključite pećnicu, odškrinite vrata a kolač neka ostane u rerni dok se sasvim ne ohladi. Kada je ohlađen, izvaditi ga na tacnu, tako što ćete ga preokrenuti sa pleha. Znači, dno postaje vrh kolača. Pažljivo ukloniti pek-papir i posuti mešavinom prah-šećera i cimeta, te poslužiti.

A, kad smo kod prah-šećera, da Vam kažem - ovo nije onaj "puder" prah-šećer, već namerno krupnije mleven, kako bi kolač u potpunosti ličio na domaće... Sećam se, nekada se mleo na onim, starim, mlinovima za kafu. Ručno, naravno. Ovog puta kristal šećer samleven je u el. mlinu za kafu. Ipak, koristimo tehnologiju:)

Graham jufkice i još nešto

2011-09-06T17:58:00.010+02:00

Razmišljam... i tako u nedogled. Govore ljudi danas svašta - i ne osuđujem ih zbog toga. Svako ima pravo da misli i govori šta želi. ALI treba snositi odgovornost (i treba je osećati) za izgovorene reči. Šta ako se neko povede za izgovorenim i tako krene da "gradi svoju filozofiju" a ona pogrešna, i to debelo? Ko će onda rešiti tu zabludu (u ogromnom obimu)? Verujem da ste skoro svi osetili na sopstvenoj koži da je neko stekao krivu sliku o Vama i to zbog npr. predrasuda koje gaji. E, sa tim živim svakog dana - predrasude, fuj!

Sada malo o hrani... Eto jedne od zabluda ili predrasuda i u ishrani. Mnogi su spremni da potpišu kako masna hrana nije zdrava hrana, i to sve zahvaljujući (nazovi) informacijama. Neću davati velikog prostora ovome ali znam da su skoro svi naši preci slaninu (masno) tamanili i leti i zimi. Naravno, o kvalitetu uzgoja svinja neću govoriti, svesni smo svega, i tu je glavna razlika. A, uz sve to, mi se danas krećemo nedovoljno - a, oni su po ceo dan (nekada i noć) provodili u obavljanju poslova. E, to bi nekima i danas poslužilo - više radi, manje pričaj!
Lično, bez mesa mogu. I, nije mnogo zastupljeno u mojoj ishrani. Smatram da ne treba preterivati ni u konzumiranju a ni u nekonzumiranju (izbacivanju) istog. Zato, samo umereno i jedite sve ono što Vaš organizam traži i voli.

Osluškujte sebe i približite se sebi.

400 g graham brašna
("Žitko", Stari mlinar)

150 g kukuruznog brašna

1 kašičica soli

0,6 dl ulja

2-2.5 dl vode

20 g kvasca

½ kašičice šećera

slanina, beli luk, paradajz

Priprema: U mlaku vodu potopiti kvasac sa šećerom i lepo ga razmutiti. Sačekati da uskisne. U dublju vanglicu usuti brašna, posoliti, promešati i dodati ulje. Sve dobro promešati (da ne bude grudvica) viljuškom, kako bi brašno upilo ulje. Zatim, dodati pripremljeni kvasac i umesiti (mekano) testo. Prekriti pamučnom krpom i ostaviti da nadođe (duplira obim). Radnu površinu blago pobrašnjaviti i premesiti testo. Formirati oblik valjka i iseći na parčad jednake veličine. Svako parče oblikovati u lopticu i ređati u pleh obložen pek-papirom. Tako pripremljene jufkice izbockati viljuškom i peći u hladnoj rerni, na 200 stepeni C, oko 20-ak minuta. Nakon iznošenja iz rerne jufkice prekriti čistom, pamučnom, krpom i blago poprskati vodom (kako bi bile što mekše). Nakon 5-10 minuta služiti npr. uz slaninicu i beli luk...

A, u skladu sa godišnjim dobom i navikama evo i dva recepta za zimnicu. Ovih dana vidim da je veći broj posetilaca zainteresovan za stranice sa zimnicom, te u vezi s' tim evo još kog recepta.

Pečene paprike u tegli

Originalni recept

paprika prema potrebi

soli prema ukusu

Priprema: Paprike oprati i ispeći. Ostaviti ih da se ohlade u metalnom sudu (poklopljene) ili u plastičnoj kesi a zatim oljuštiti i odstraniti peteljke i semenje. Tako pripremljene paprike posoliti prema ukusu i ređati u oprane (hladne) tegle, pritisnuti plastičnim pritiskačem i zatvoriti. U dublji sud staviti pamučnu krpu na dno a zatim poređati tegle, vodeći računa da se ne sudaraju (kako ne bi zveckale) i ukoliko je potrebno odvojiti ih još jednom pamučnom krpom. Naliti vode do 3/4 tegli, staviti na hladnu plotnu i uključiti da se tegle zagrevaju. Kada voda krene da vri, smanjiti T za dva nivoa (Vi poznajete svoj šporet najbolje) i ostaviti da lagano vri oko 10-ak minuta. Nakon toga isključiti šporet i ostaviti tegle u šerpi da se skroz ohlade. Kada su se ohladile do sobne T izvaditi ih, obrisati i odložiti na predviđeno mesto.

Napomena: Ovu papriku možete koristiti na isti način kao i onu koju ispečenu ostavljate u zamrzivač. Znači, za salate, rolate, pohovanja, kao nadev nekom mesu, sos i sl. Odličan recept.

Kompot od breskvi

Originalni recept

breskvi po potrebi

2 supene kašike šećera/tegla

vode po potrebi

Priprema: Breskve odvojiti od koštice i oljuštiti ih, a zatim ih iseći na 1/2 ili 1/4, kako Vam više odgovara. U toku sečenja ređati u oprane (hladne) tegle do dva prsta od vrha. U teglu dodati šećera (2 kašike), naliti vodom do dva prsta od vrha, zatvoriti, promućkati par puta kako bi se šećer rastvorio i pasterizovati.

Napomena: Po ovom receptu je i moja majka radila kompote tako da je oproban više puta. Ankice, draga, hvala ti što si me podsetila na detinje dane i podelila recept sa nama.

Klasika (u mojoj kuhinji)

2011-09-05T19:20:00.008+02:00

Tikvičasti uštipci

½ kg svežih tikvica

1 kafena kašičica soli

4-5 supenih kašika brašna

4 jaja

biber i origano prema ukusu

ulje za prženje

Priprema: Tikvice oguliti i izrendati na krupnoj strani rendeta (kao jabuke). Posoliti ih, poklopitit i ostaviti oko 30 minuta, da puste sok. Nakon toga, tikvice što bolje iscediti i sjediniti sa brašnom, začinima i jajima.

Ukoliko želite da uštipci budu joj vazdušastiji – odvojite belanca od žumanaca i umutite belanca u čvrst šne. Prilikom sjedinjavanja oceđene tikvice pomešati sa brašnom i žumancima, dodati začine i na kraju dodati umućena belanca, zahvatajući pažljivo iz sredine ka krajevima kako bi što bolje sjedinili smesu. U ovom slučaju, može Vam zatrebati još 1-2 kašike brašna – smesa treba da bude gusta ali ne čvrsto gusta, već poput krema.

U dublju šerpicu nasuti ulje, pa kada se ugreje kašikom vaditi smesu i pržiti uštipke. Kada se blago isprže s' jedne strane, kašikom ih blago poravnati i nastaviti prženje, a zatim okrenuti na drugu stranu.
Posle pet minuta prženja na ugrejanom ulju smanjiti T za jednu nijansu i nastaviti sa prženjem ostalih uštipaka. Svaki isprženi uštipak ostaviti na platneni ubrus, kako bi se fino ocedio od viška masnoće. Servirati tople uštipke.

1 veći krastavac
180 g pavlake
prstohvat soli
1 čen belog luka
peršunov list

Priprema: Krastavac oguliti i iseći na komadiće željene veličine i oblika, te posoliti.

U drugoj posudi umutiti pavlaku i presovan čen belog luka te time preliti krastavce. Ukrasiti peršunovim listom. Servirati hladno.

Punjene paprike moje majke

1 kg paprika „babura“

(6-7 komada srednje veličine)

3 supene kašike ulja

300 g mešanog mlevenog mesa

1 veća glavica crnog luka

150 g pirinča

2 manje šargarepe

so, biber, začin po ukusu

1 veći paradajz

3 supene kašike ulja

1 kašika brašna

1 kašika slatke aleve paprike

Priprema: Na blago zagrejano ulje dodati očišćen i sitno iseckan crni luk, posoliti po želji i dinstati na srednjoj T dok luk ne omekša. U tako pripremljen crni luk dodati izrendanu šargarepu i mleveno meso, fino izmrviti viljuškom i sjediniti. Ostaviti da se prži (da meso pusti sok). U uprženo meso dodati prethodno potopljen i ispran pirinač, promešati i začiniti po ukusu.

Paprike oprati i očistiti od semenki (izdubiti). Pripremljene paprike puniti sa prohlađenom smesom i svaku papriku „zapušiti“ sa većim komadom paradajza. Paradajz seći na krupnije kocke.

Paprike staviti u dublju šerpu (uspravno), gusto ih naređati i preliti do 2/3 njihove visine toplom vodom i poklopiti tako da poklopac manji od obima šerpe pada na vrhove paprika. Kuvati na srednjoj T oko 45-60 minuta. Pred kraj kuvanja pripremiti zapršku na ulju od brašna i aleve paprike, vodeći računa da ne zagori, pa time preliti skuvane paprike i pustiti da se kuvaju još par minuta na isključenoj plotni. Služiti vruće.

Knedle sa šljivama

1 kg (brašnjavog, belog) krompira

prstohvat soli

1 jaje + 1 žumance

do 400 g mekog brašna

300 g šljiva
+ 15-ak (ravnih) kašičica šećera

5 supenih kašika ulja

200 g prezli

150 g šećera

1 vanil šećer

1/2 kašičice cimeta

Priprema:

Dobro oprati krompir. U dublju šerpu staviti vodu za barenje krompira, pa kada provri posoliti. Kada „baci ključ“ u vodu spustiti krompir (sa ljuskom). Obavezno poklopiti i sačekati dok voda ponovo ne počne da vri, a zatim smanjiti T. Kuvati dok krompir potpuno ne omekša. Kada je krompir skuvan, ocediti ga od vode i vratiti na isključenu ringlu, par minuta (sve vreme ga okretati). Skloniti sa vatre i ostaviti da se prohladi.

Prohlađen (ne hladan) krompir oljuštiti i ispasirati. U krompir dodati celo jaje i žumance, fino sjediniti i u takvu masu dodati brašno, pa sve dobro, laganim zahvatima ruke, umesiti. Smesa ne treba da bude tvrda, već samo kompaktna, kako bi se sa njom dalje moglo raditi. Nemojte svu količinu brašna sipati odjednom već iz nekoliko puta dodajte i proveravajte čvrstinu testa na taj način. Možda će nekada (u zavisnosti od vrste krompira) biti potrebno ± 400 g brašna. Opustite se i dozvolite sebi da „pod rukom“ osetite koliko je testo kompaktno.

Na pola umešeno testo prebaciti na pobrašnjavljenu radnu površinu još malo ga doraditi (da dobije na čvrstini) i formirati u oblik valjka. Zatim, testo iseći na 15-ak delova jednake veličine (2-3 cm).

Šljive oprati, prerezati na pola, izvaditi koštice i tako pripremljene koristiti za punjenje knedli.

Svaki isečeni deo testa, po široj strani staviti na dlan, pa blago tanjiti kako bi dobilo obim potreban za umotavanje polutke šljive. Na sredinu testa staviti šljivu, polako sipati šećer na nju, i zatim prikupljati testo sa svih strana i formirati lopticu, vodeći računa da nema delova koji nisu dobro sastavljeni. Ukoliko Vam je ovo problem, probajte ovako – na rastanjeno testo dodati polutku šljive stavljajući je na jednu polovinu testa, usuti šećer i preklopiti drugom polovinom testa, lagano spojiti i valjati u dlanovima, kako bi se formirala jednolična loptica.

U dublju šerpu usuti vode iznad polovine njene zapremine. Kada provri, dodati malo soli i u kipuću vodu (kutlačom) spuštati pripremljene knedlice. Nemojte sve knedle praviti odjednom, već u turama, kako ne bi popustile dok čekaju svoj red na „toplu kupku“. Znači, pravite po 5-6 loptica, kuvajte i dok se one kuvaju pravite sledećih 5-6 itd. Kada loptice isplivaju na površinu vode, izvadite ih rešetkastom lopaticom i odmah valjajte u pripremljene prezle.

U dobro ugrejano ulje usuti prezle, smanjiti T i pržiti dok ne upiju ulje. Tada dodati šećer i nastaviti sa mešanjem, kako ne bi bilo grudvica. Skloniti sa plotne, dodati vanil šećer i cimet, promešati i u to valjati obarene knedlice.

Knedle slagati u posudu po želji i odozgo ih posuti sa još malo prezli.
Servirati toplo.

Nova igra "7 pitanja"

2011-09-01T11:46:00.009+02:00

Nova igrica i divna dosetka kako još bolje da se zabavimo na ovim našim kuvajućim stranama:) Jelena me je tagovala u ovoj interesantnoj igrici, a na meni je da odgovorim na sedam pitanja, linkujem odgovore i prosledim igricu tj. tagujem još pet blogova.

1. Najlepši post - Sestre Krofnić

2. Najpopularniji post - Integralni štapići

3. Najkontroverzniji post - Pavlova

4. Post koji je najviše pomogao (koristio) meni ili drugima - Hrana

5. Iznenađujuće uspešan post - Ruska salata i bele pihtije

6. Post koji nije dobio zasluženu pažnju - Burek sa paprikom

7. Post(ovi) kojim(a) se najviše ponosim

Hokus-pokus Eurokrem

Slasna piletina sa leblebijastim spanaćom

Blogovi koje tagujem su:

Laka kuharica
Majina kuhinja
Homemade by b
Mimi's kingdom
Mila je draga

(The) kolač sa šljivama i makom

2011-08-15T10:24:00.007+02:00

Ovaj ukusan, sočan, mirišljav, šljivo-makasti kolač privukao me je na prvi pogled na Aninin stranama. Zatim, ugledala sam ga kod Tamare i shvatila da ga moram probati, te, označen je za isprobavanje. Ali, nisam mislila da ću ga tako brzo pripremati jer ovih dana sam u gužvi i sve što radim bude mi previše. Međutim, kako to uvek život namesti – dogodi se nešto i BUUUUM! - male stvari čine razliku tj. sitnice nam daju snagu i oplemene život, što je ovaj kolač učinio meni. Verujem da će to učiniti svakom ljubitelju maka.

Čemu ovakav uvod? Ma, i ovo je malo – verujte mi. Miris koji se razlivao (da, skoro je imao snagu vode) po kući tog dana mislim da je mogao i pčele da privuče, ozbiljno! Divna kombinacija šljiva i malina (koje sam na svoju ruku dodala) mirisom i ukusom bila je nektar bogova za mene. Tog dana sam se jako lepo osećala – dal' zbog maka ili mirisa i ukusa ovog kolača, manje je bitno:)

Ukus koji testo ostavlja u ustima apsolutno odgovara starim (pravim) štrudlama sa makom ili orasima, koje su naše bake pripremale kada su (bitni) gosti navraćali. Maline su svojim sokom i blago-kiselim ukusom doprinele da se nepce ne uspava u slatkoći maka, a šljive su sve to dopunile, pružajući pekmezastu strukturu među redovima testa.

Dragi moji, ovo je „morate probati“ kolač. A, ukoliko voćkice ostavite u zamrzivač, pripremaćete ga i zimus – ma, videćete već. Sve ove reči nisu ispisane uzalud – kolač je za čistu desetku, što se ukusa tiče. Nemojte mi zameriti na prezentaciji – otimali smo se oko kolača, i što je moglo da se škljocne – škljocnulo se!

Ana, Tamara – hvala vam što ste ovaj kolač „iznele pred nas“. Pozdrav...

400 g brašna
100 g maslaca
150 ml mleka
20 g svežeg kvasca

1 kafena kašičica šećera

60 g šećera
prstohvat soli
1 jaje
1 žumance

1 limun (strugana korica)

180 g maka
130 ml mleka
70 g šećera (ako volite manje slađe, smanjiti količinu)

1 vanil-šećer

500 g šljiva

300 g malina

šećer za posipanje

marmelada ili slatko za premazivanje

prah-šećer za posipanje

Priprema:

Skuvati mleko i preliti mak pomešan sa šećerom. Dobro izmešati mak, da nema grudvice, pa onda naliti mleko. Promešati i ostaviti da se ohladi.

(H)RANA III

2011-08-13T17:35:00.012+02:00

Nakon dva naslova posvećena ishrani (Hrana, Hrana II), evo započinjemo i treći.

Ovog puta posvetiću se dvema namirnicama tj. dodacima u pripremi jela (uglavom, peciva i kolača) koji su prisutni u skoro svakoj kuhinji – kvasac i prašak za pecivo.

Čitajući o ishrani i načinu na koji upotrebljavamo namirnice naišla sam na tekstove u kojima je navedeno da prašak za pecivo treba zameniti pekarskim kvascem, jer kvasac nije toliko škodljiv kao prašak za pecivo. Hm, istina ili zabluda?

Posetom ovim stranama možete se uveriti da rado pripremam peciva, a peciva nikako ne mogu mesiti bez kvasca ili praška za pecivo. Šta sada? Kako se i odakle naoružati informacijama? Naravno, tu je ovo bespuće zvano Internet, gde su mnoge činjenice pobrojane, još samo kada bi neko uspeo da ih razvrsta na tačne i netačne tj. korisne i nekorisne. Ali, krećemo redom.

Ono što je bitno naglasiti jeste da je kvasac bolji od praška za pecivo jer ne sadrži fosfate i tragove aluminijuma.

Kvasac je industrijski počeo da se proizvodi 1800. godine. Osim pekarskog, postoji i pivski kvasac koji je nešto bogatiji nutrijentima. (Suvi) pekarski kvasac sadrži veće količine belančevina, masti, ugljenih hidrata, vlakana, minerala (osim cinka) i vitamina. Pekarski kvasac je sivkasto-bela, vlažna smesa koja se sastoji od čiste kulture kvasnica. Gljivice su žive i pretvaraju (fermentiraju) skrob u šećer, a šećer u alkohol i ugljen-dioksid (CO2).

Kao lek i dijetetsko sredstvo sveži kvasac bio je poznat Hipokratu i Dioskoridu. U njihovo vreme suvi kvasac se koristio pri lečenju mnogih bolesti, npr: skorbuta, gonoreje, bolesti ženskih polnih organa, akni, očnih bolesti... Poznato je da se sveži pekarski kvasac u ishrani može koristiti neprerađen. Pri lečenju deluje na više načina jer obiluje raznim zaštitnim i lekovitim elementima, naročito vitaminima B grupe (B1, B2, B5, B6, B12), esencijalnim aminokiselinama, gvožđem, selenom, magnezijumom, kalcijumom, fosforom, kalijumom, cinkom i folnom kiselinom. Delujući blago alkalno, kvasac neutrališe kiseline u krvi i tkivima kao što to čine voće i povrće i po tome se razlikuje od mesa, jaja, sireva, ribe i kikirikija koji stvaraju kiselost u krvi i tkivima.

Ako za mešenje hleba koristite svež kvasac, on ne sme biti osušen niti stvrdnut, dok suvi kvasac sme da bude star i do šest meseci.

1 kg brašna = 30 g svežeg kvasca ili 15 g suvog kvasca.

Prašak za pecivo je sredstvo za narastanje i sadrži:

E 500 Natrijum-hidrogenkarbonat,
ili "soda-bikarbona" upotrebljava se kao blago sredstvo za neutralizaciju kiselina.
E 450 Dinatrijum-difosfat je dinatrijumova so difosforne kiseline, rastvorljiva u vodii.

Fosfati u velikim koncentracijama mogu ometati resorpciju kalcijuma, magnezijuma i gvožđa u organizmu, pa unos velikih količina može dovesti do smanjenja koštane mase, osteoporoze i do taloženja kalcijuma u organizmu.

Fosfor se dovodi u vezu s hiperkinetičkim sindromom, ali nauka o tome još nema konačnu i jasnu potvrdu. Česta upotreba nije preporučljiva.

E 450 nalazi se u namirnicama kao što su: brašno, brašno (za nadizanje), fini pekarski proizvodi, mesni proizvodi, osim trajnih kobasica, topljeni sir i proizvodi od topljenog sira, sladoled, mlečni napici, voćni sok (u prahu), smrznuti i duboko smrznuti proizvodi od rakova, šećerni prelivi, jabukovača i kruškovača, bezalkoholna osvežavajuća pića od biljnih ekstrakata. Praškasti proizvodi: supe, koncentrati za supe, koncentrati za umake, dodaci jelima i srodni proizvodi, tečno jaje (belanac, žumanac, celo jaje), jaja u prahu, napici od kafe u prahu (za tople i hladne napitke sa mlekom u prahu), čajni i biljni ekstrati, prašak za pecivo, deserti, pudinzi u prahu, čips i flips, ekspandirana žita, prženi plodovi i semenke, mešavine i ostali gric-proizvodi, hrana za dojenčad i malu decu: biskviti i dvopeci.

Sredstva za tretiranje brašna dodaju se brašnu u svrhu poboljšanja tehnoloških svojstava brašna. Neka od sredstava koja se smeju dodavati brašnu su: E-300, E-327, E-335, E-336, E-337, E-339, E-340, E-341, E-343, E-450, E-451, E-452, E-467, E-472a, E-483, E-500, E-503, E-516, E-517, E-520, E-521, E-529, E-574, E-575, E-920, E-927b. Oni pripadaju različitim grupama aditiva i imaju različite učinke. Na primer E-170 je sredstvo za sprečavanje zgrudnjavanja brašna, E-300 (askorbinska kiselina) je antioksidans i sredstvo za tretiranje brašna, E-339 – E-341, E-450 – E-452 su regulatori kiselosti...

O lekovitosti praška za pecivo nisam ništa čula, videla ili pročitala.

1 kg brašna = 24 g praška za pecivo

Na tržištu se mogu naći dve vrste praška za pecivo:

Bez aluminijumovog sulfata - Takav prašak za pecivo može sadržati kalijum-bitartarat, koji otapanjem u vodi stupa odmah u hemijsku reakciju s natrijum-bikarbonatom uz nastajanje ugljen-dioksida. Neizmenjeni natrijum-bikarbonat kasnijom termičkom obradom otpušta ugljen-dioksid, ali je najbolje krenuti u postupak pečenja odmah nakon mešanja da ne dođe do naknadnog raspada natrijum-bikarbonata pri stajanju u vlažnoj smesi. Ako takvi prašci za pecivo umesto tartarata sadrže fosfatne (kisele) spojeve kao što je dinatrijev-difosfat (E450), reakcija otpuštanja ugljen-dioksida je sporija, ali kao i u prvom slučaju dolazi do gubitka ugljen-dioksida, te se nakon dodavanja praška za pecivo mora brzo pristupiti pečenju.

Sa aluminijumovim sulfatom – Takav prašak za pecivo je sličnog sastava kao prethodni ali sadrži još jedan sastojak koji reaguje s' natrijum-bikarbonatom tek pri povišenim temperaturama. U tu svrhu je često koristio natrijum-aluminijum sulfat, ali je zbog štetnog i opasnog delovanja aluminijuma na mozak zamenjen.

U prvom stepenu dolazi do jednostavne reakcije, što znači stvaranje CO2 koji nadižu testo i omogućava manje zbijenu strukturu. Manje zbijena struktura testa povećava površinu kontakta s drugim sastojcima, a samim tim i bolju raspoređenost sastojaka po masi. Nastajanje CO2 u kasnijoj fazi pečenja (nakon dobrog mešanja praška za pecivo) je preduslov dobrog rezultata.

Važno je reći da se u prašku za pecivo treba naći dovoljna količina natrijum-bikarbonata tj. sode-bikarbone da proizvede 12g CO2 na 100g praška za pecivo što znači najmanje 25% natrijum-bikarbonata u smesi praška za pecivo.

Prašak za pecivo bez aluminijuma ("Alnatura", "DM" parfimerije)

Šta ćemo i koliko često koristiti u ishrani zavisi od nas samih ali vrlo je bitno biti informisan o ispravnosti ili štetnosti namirnica koje koristimo.

Rolat od spanaća ili Lanin "Zeleni rolat"

2011-08-07T14:01:00.004+02:00

Znam da nije sezona slava i praznika, kada se obično svi setimo ovakvih mezetluka, ali nije na odmet da se prisetimo ovih zalogajčića...

Mnogi od nas vole ovakve recepte, a takva sam i ja. Ovo je jedan od recepata koji sam oprobala mnogo puta i sa radošću ga delim sa Vama. Moguće da već imate isti recept, jer svi recepti za slane rolate su manje-više već poznati i probani. Ovaj izdvajam jer je, za mene, bez mane. Dobićete ono što sam naziv i govori.

100 g putera

80 g brašna

400-500 g svežeg spanaća

1 kafena kašika soli

4 dl mleka

5 jaja

180 g kisele pavlake (milerama)

100 g krem maslaca (krem-sira)

50 g bečke salame (zimska, mortadela)

kačkavalja (po želji)

10-20 g susama (po želji)

Priprema: Spanać očistiti i obariti. Ostaviti da se dobro ocedi, pa kada se ohladi i procedi isitniti ga što bolje. Na otopljenom puteru propržiti brašno, dodati spanać, posoliti i dodati mleko, uz stalno mešanje (kao za pripremu klasičnog spanaća). Kada dobije dovoljnu gustinu skloniti sa šporeta i ohladiti. Odvojiti žumanca od belanaca. (Pripremala sam i sa 4 jaja, sasvim je dovoljno i upravo ovaj koji je postavljen je tako rađen). Belanca umutiti u čvrst sneg. Žumanca dodati u prohlađen spanać, fino sjediniti pa na kraju dodati belanca i laganim pokretima izmešati, da se dobije vazdušasta masa.

U veliki pleh od šporeta postaviti pek-papir, pa u to izliti masu za rolat. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni C, oko 30 minuta (ovo je relativna stvar, meni je nekad dovoljno i 20 minuta, zavisi od struje, nažalost). Ukoliko se rolat na nekoliko mesta izdigne, ne brinite. Tada možete odškrinuti vrata pećnice na pola minuta i nastaviti sa pečenjem ili sačekati da se ispeče pa da sam „splasne“ kada se izruči na mokru krpu – što je sledeći korak. Znači, pečenu koru staviti na vlažnu krpu, odmah urolati i ostaviti da se ohladi. (Volim kada je rolat „dobro nabijen“ tj. kada ima više krugova u preseku ali Vi radite po sopstvenom ukusu).

Pomešati pavlaku (mileram) i krem maslac (krem-sir). Sitno iseckati bečku salamu ili nešto suhomesnato po izboru.

Kada se rolat ohladio razviti ga i premazati ovom smesom, a odozgo posuti salamicu. Zarolati, blago premazati sa malo pripremljenog namaza i ostaviti u frižideru da prenoći. (Može se ostaviti u plastične posude sa poklopcem ili u tacni „da diše“, ukoliko u frižideru nema nečega od čega bi „pokupio“ mirise). Ostatak namaza presuti u posudicu sa poklopcem i ostaviti u frižideru. Susam prepeći prema ukusu.

Sutradan rolat ponovo premazati odozgo i posuti ga rendanim kačkavaljem ili susamom. Držati u frižideru do serviranja.

Za fil možete koristiti i šunku, kisele krastavce, kuvanu šargarepu, kuvana jaja. Za gornji premaz možete koristiti i majonez. Pošto ja volim da spanać apsolutno dominira u ovom rolatu, ne praktikujem „jaču kombinaciju“, osim kada ovaj rolat pripremam za veća okupljanja.

Ovog puta, jedan pripremljen rolat sam podelila, pa prvi deo ukrasila kačkavaljem a drugi prepečenim susamom.

P. S.
Još jednom sam u prilici da se uverim da "slučajno" ne postoji. Naime, postavljajući sličicu na Coolku, proverivši receptiće sa rolatima na istu temu - dođoh do Laninog "Zelenog rolata", koji je po sastojcima isti kao i ovaj. Ne mogu opisati koliko mi je bilo drago. A, tu su i "Zelene kockice".
Dragi moj Minjončiću, mnoge tvoje receptiće rado probam i pripremam (nikad se ne zeznem, sve ti je tačno i jasno). Divim se tvojim radovima i volim te kao čoveka, te se valjda to nesvesno prenosi i na ono što kuvam - evo još jedne situacije gde vidim da me vetar ka tebi nosi, znala ja to ili ne:))) Ljubi te tvoj drug.

Ljudi moji, izvinite ali eto i to se dešava:)

Leskovačka mućkalica

2011-08-06T20:53:00.002+02:00

Leskovačka mućkalica je naziv jela koje je skoro svakom nepcu melem. Uz domaću pogaču i ljute papričice sa belim lukom u letnje dane često me podseti na detinjstvo i štrapaciranje "južnom prugom"... O istorijatu i podacima vezanim za "Leskovačku mućkalicu" ne želim da pametujem, jer smatram da nisam dovoljno "potkovana" da bih se latila pera i napisala koju reč povodom ove teme.

Svim Leskovčanima se izvinjavam ukoliko sam narušila recept.

Ovo je "moja" verzija Mućkalice, i dok gu ne probam u Leskovac (akcenat na A) ću se zadovoljim s' ovakvu (akcenat na U)...

Mućkalicu ne pripremam često. Leto obožavam zbog povrća i onda u to povrće uglavim i "roštilj iz rerne". Kupovni roštilj ne podnosim i muka me hvata kada vidim u kom pravcu je to sve otišlo (odnosi se na beogradske mesare, kioske, kuće mesa...). "Bez skaru nema meso na žaru!"

½ kg svinjskog mesa (prošarano, sa masnoćom)

80-100 g mesnate sveže slanine

čačkalice

2 supene kašike masti

3-4 glavice crnog luka

oko 2 dl mlake vode

1 glavica belog luka

6-7 pečenih, oljuštenih paprika

2-3 oljuštena paradajza
1 kafena kašičica šećera

4-5 supenih kašika ajvara (od patlidžana i paprika)

1 supena kašika aleve paprike

½ sveže ljute paprike

so, biber prema ukusu

Priprema:

Meso oprati i iseckati na manje komade. Posoliti i ostaviti desetak minuta da odstoji.

Iseći slaninu na kockice, pa na svaki komad mesa staviti komad slaninice i pričvrstiti čačkalicom s' oba kraja.

Tako pripremljeno meso poređati u (ne nauljen) pleh, pa peći u ugrejanoj rerni oko 20-ak minuta na 200 stepeni ili dok slaninica ne dobije onu divnu, tamnu, boju a kuhinja ne počne da miriše na roštilj:)

Opranu i obrisanu papriku položiti u poseban pleh i ispeći je (objašnjenje).

Očišćenu papriku od kožice i semenki iseći na parčad željene veličine.

Crni luk sitno iseći i usoliti prema ukusu.

Iseckati beli luk i ljutu papričicu.

Oljuštiti paradajz, iseckati i blago pošećeriti.

Pripremiti ajvar.

Pripremiti mast i začine.

Na blago ugrejanoj masti prodinstati crni luk sve dok ne postane staklast i skoro istopljen. Dinstati na srednjoj T, uz povremeno dolivanje vode. (Sipati vodu u pleh, gde se roštiljalo meso, pa zahvatiti svu masnoću i ukuse koji su ostali u plehu, te takvu razvodnjenu moču dolivati u luk).

U izdinstani luk, dodati pripremljen beli luk i ljutu papričicu, pa kratko propržiti. Zatim, dodati redom: iseckanu (pečenu) papriku, očišćen paradajz, ajvar (od patlidžana i paprike ) i alevu papriku.

Kuvati na srednjoj T i redovno mešati. Nakon 15-ak minuta presuti u zemljanu đuvečaru i odozgo pobosti (blago uroniti) pripremljeno meso.

Zapeći u ugrejanoj rerni (200 stepeni C) sve dok ne dobije finu pokoricu ili po ukusu (oko 25-30 minuta).

Služiti toplo, uz domaći hleb i salatu po izboru.

Belolučane paprike

2011-08-02T21:37:00.002+02:00

Belolučane paprike, salata od paprika i belog luka, kisela paprika sa belim lukom, pečena paprika sa belim lukom - samo su neka od imena za ovu svima znanu salatu. Interesantno je što koliko god da je jedem uvek mogu još. I uopšte mi nije frka zbog beloga luka (huuuu)...

Mnogo volim ovu divnu i jednostavnu, a tako zdravu salaticu. Ne biram dal' su paprike zelene il' crvene. Mada, više volim one crvene, pa ako ima još koja da malo ljutne, uf, lepotaaaa.

Ovu salatu uvek u mislima vezujem za prebranac ali retko kad da se potrefi da spremim pasulj i paprike zajedno.

Za ovu dobru, staru, salaticu koju mnogi od nas vole, sigurna sam da svako od Vas ima svoj provereni recept a evo i mog:

10-15 paprika (crvenih, zelenih) srednje veličine

1 glavica belog luka

½ veze peršunovog lista

1 kafena kašičica soli

6-8 supenih kašika sirća

10 supenih kašika ulja

2,5-3 dl vode

Priprema: Paprike ispeći na roštilju ili u rerni. Zagrejati rernu na 200 stepeni C i ubaciti paprike prethodno oprane i obrisane. Peći sve dok se sa središnjeg dela potpuno ne podigne ljuska, koja će biti tamno braon boje. Ukoliko se peče na roštilju – na vrelu rešetku staviti oprane paprike i okretati, držeći za drškice, sve dok se potpuno ne oprlje sa svake strane i stavljati u emajliranu posudu i poklopiti ili sve složiti u najlonsku kesu i ostaviti tako dok se ne ohladi.

Paprike oljuštiti i složiti u činiju za serviranje.

Iseckati peršunov list i beli luk, pa ih pomešati.

U posebnu posudu sipati sirće, so, ulje pa dobro promešati da se so rastopi, i u to naliti vodu. Time preliti paprike, svaku malo bocnuti sa viljuškom, kako bi se što bolje natopila sokom i preko svega posuti beli luk i peršunov list.

Dobro poklopiti i ostaviti u frižider da se ohladi.

Ja to munem u zamrzivač na 20 minuta i budu savršeno hladne:)

Letnje salate

2011-07-22T18:30:00.008+02:00

Malo je zahladilo, pa se lakše diše. Čini mi se kao da smo čitavu večnost proveli pod visokim temperaturama. Kada su tropski dani, u kuhinju ne zalazim, osim da otvorim frižider, ćapnem neku voćku ili uzmem npr. ove (brze) salatice, koje Vam predstavljam, kako bih barem nešto "bacila u kljun". Mogla bih da živim samo od voća i vode kada vlada Tropical Heat ("Sloter Niče, Žarkovo ti kliče!"). Setih se ove serije, koja je godinama prikazivana (reprizirana) na domaćim TV, i to uvek u letnje doba. Što mi je asocijacija, pih!

Prva hladna salata (čitaj: kompletan, rashlađen, obrok) je sa, omiljenim mi, tikvicama! Ovog puta pohovanim. O, da! Našla sam divan receptić kako da se "ne napiju" ulja i probala. Preporučujem od srca. A, za salaticu je potrebno:

2 veće tikvice (bele)

200 g makarona

20 g putera

100 g susama

100 g sira

120 g kačkavalja po izboru (Trapist)

300 g milerama ili kisele pavlake

2 supene kašike majoneza

1 manja glavica crnog luka

soli i bibera prema ukusu

120 g kečapa

Priprema:

Tikvice pripremiti prema Agicinom receptu. Sa izmenom što sam pomešala belo brašno i kukuruzni griz u odnosu 2:1. Kada se prohlade pripremati salatu.

Obariti makarone i prohladiti. Ne bi bilo loše da se u njih doda komad putera, kako se ne bi slepile dok se hlade.

Susam kratko propeći u teflonskom tiganju. Prvo ugrejati tiganj, pa usuti susam. Čim počne da pucketa i da „beži“ iz tiganja znaćete da je „sređen“. Lično volim kada je reškastiji tj. kada dobije braonkastu boju, jer aroma mu je tada fenomenalna.

Crni luk sitno iseckati.

Pomešati mileram ili kiselu pavlaku sa majonezom, dodati kačkavalj, što preporučujem (ovog puta koristila sam kravlji sir ali Trapist je apsolutno bolji odabir), crni luk, prepečeni susam, so i biber, pa blago pomešati.
Ukoliko Vam se učini da je ovo previše količine za premazivanje salate, ne zaboravite da i tikvice i makarone vremenom upiju dosta toga. Bitno je da salata bude sočna i da se svi ukusi prožimaju.

Na dno posude blago namazati pripremljenu smesu pa ređati prvi red tikvica, premazati ih istom smesom a na to dodati sloj makarona. Na makarone naneti kečap, pa tikvice, premaz, makarone, kečap i tako redom dok ima materijala. Poslednji red treba biti sa tikvicama i premazom. Poklopiti i ostaviti u frižider na par sati. Aranžirati prema ukusu.

Pre služenja salatu izrezati nožem na kockice, kako bi lakše mogli da servirate.

Druga salatica, koja je i lakša za pripremu, je sa pilećim belim mesom...

pileće grudi

400 g smrznutog povrća (za Rusku salatu)

250 g kisele pavlake

100 g majoneza

soli prema ukusu

1 čen belog luka

„na vrh kašičice“ slatke aleve paprike

sveže, ljute, papričice prema ukusu

Priprema: Pileće grudi odvojiti od kosti i obariti. Izvaditi iz posude i prohladiti, pa iscepkati na sitna vlakna. Smrznuto povrće obariti, prema ukusu (ja volim kada nije raskuvano).

Sjediniti pavlaku, majonez, sitno sečen beli luk, alevu i iseckanu ljutu papričicu, blago promešati i posoliti prma ukusu, te još jednom promešati. Dno posude premazati ovom smesom, poređati sloj obarenog povrća, posoliti, premazati pripremljenom smesom, poređati sloj iscepkane piletine, pa redom ponavljati dok ima materijala, a na vrhu treba da budu slojevi piletine i smese za premazivanje. Poklopiti i ostaviti u frižider da se ohladi. Servirati uz tost hlebi i npr. paradajz.